Tilbbilet ivO. I. Ik/K'. Iaij11 у к yb'IU. Iapil учун укув адабиёти



Download 18,98 Mb.
Pdf ko'rish
bet149/349
Sana22.12.2022
Hajmi18,98 Mb.
#894385
1   ...   145   146   147   148   149   150   151   152   ...   349
Bog'liq
Mikrobiologiya (A.G\'anixo\'jayeva, H.Nazarova)

Ф ер м ен тати в хо сса си . 
Гонококкларнинг сахаролитик хос­
саси кам намоён булади, улар фацат глюкозани кислотагача 
парчалайди. Протеолитик хоссасига эга эмас.
Т о к си ге н л и ги . 
Гонококкнинг хужайра деворида липополи- 
сахаридли токсик субстанция мавжуд (кам урганилган).
А н ти ге н л и ги . 
Гонококкларнинг антигенлик тузилиши 
доимий эмас ва турли хил омиллар таъсирида узгариб туради.
Т а ш к и му^ит о м и л л а р и га чи дам ли ли ги . 
Гонококклар — ж у­
да чидамсиз микроблар. 
Организмдан ташцарида 
цуритил- 
ганда бир неча соатда нобуд булади, лекин цалин йиринг кат- 
ламдда 
ва ^ар хил буюмларда (хул куйлак, лозим, чойшаб, 
сочиц, губка ва бошцалар) 24 соат ва ундан ортиц сацлана 
олади. Гонококк хароратнинг узгаришига сезгир булиб, иссиц 
ва совуц ^ароратга чидамсиз. 56—60°С уларга улдирувчан таъ­
сир курсатади 40—41°С да яшаши секинлашади. Паст ^арорат 
ва цуриш тез улдирувчан таъсир курсатади. Дезинфекциялов­
чи эритмалар — 1%ли фенол, 1:1000 нисбатдаги сулема эрит­
маси гонококкларни бир неча дацицада улдиради. Гонококк­
лар кумуш тузларининг эритмаларига жуда сезгирдир. Маса­
лан, 1:1000 нисбатдаги кумуш нитрат эритмаси уни 5 дацица- 
да улдиради, амалиётда шундан фойдаланилади. Ултрабинаф- 
ша нурлари таъсирида бир неча дацицадан сунг нобуд булади.
П а то ге н л и ги . 
^айвонлар гонококка сезгир эмас. Лекин 
ок,
сич^онларнинг цорин бушлирига гонокакк шксини юборилган­
да улар токсин таъсирида нобуд булади.
Инф екций м анбаи . 
Гонорея (сузак) билан касалланган бе­
мор инфекция манбаи хисобланади.
Т а р к а л и ш йули. 
Асосан жинсий алоца оркали таркалади. Кам 
лолларда билвосита контакт йул орцали таркалади. Соглом 
одам касал билан жинсий алоцада булганда унга бевосита 
я^инлашиш натижасида сузак юцади, лекин у жинсий йулдан 
бошца йул билан ^ам юциши мумкин. Масалан, баъзан бола­
лар (купинча циз болалар) касал онаси, энагаси билан бир 
^ринда ётганда, умумий кийим-кечак, чойшаб, сочиц, ванна, то- 
гора, губка ва шу кабилардан фойдаланганда уларга сузак 
юциши мумкин.
Одамда сузак ва бленорея касалликларини келтириб 

Download 18,98 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   145   146   147   148   149   150   151   152   ...   349




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish