Тиббий ва биологик кимё кафедраси Биологик кимё 2 курс Мавзу: Мутациялар ва канцерогенез Маърузачилар: Р. С. Собирова, Ф. Х. Иноятова, М. У. Кульманова



Download 2,28 Mb.
bet4/4
Sana24.02.2022
Hajmi2,28 Mb.
#185901
1   2   3   4
Bog'liq
12 марузв Мутациялар ва канцерогенез (2) (1)

АПОПТОЗ ИНДУКТОРЛАРИ

  • Индуктор турлари
  • Индукторлар
  • физиологик
  • TNF Fasl
  • Глюкокортикостероидлар
  • Ўсиш омилларини бўлмаслиги
  • шикастланиш
  • Токсинлар (химиотерапия, этанол)
  • Т-лимфоцитлар
  • Ультрабинафша нурланиш
  • γ-нурланиш
  • химоя
  • TSG (p53)

АПОПТОЗ ИНГИБИТОРЛАРИ

  • Ингибитор турлари
  • Ингибиторлар
  • физиологик
  • Ўсиш омиллари (ИЛғ2, ИЛғ3
  • Ангрогенлар, эстрогенлар
  • Регулятор оқсиллар (bcl2)
  • Гипоксия (кардиомиоцитларда)
  • Антиоксидантлар
  • Ёт моддалар
  • Вируслар трансляцияси маҳсулотлари
  • Каспазалар ингибиторлари
  • Митохондриал мембрана стабилизаторлари

АПОПТОЗ ВА НЕКРОЗНИ ФАРҚЛАРИ

  • Хоссалари
  • некроз
  • апоптоз
  • Ташқи омиллар таъсирида
  • +
  • +
  • Меёрий физиологик жараён
  • +
  • Ҳужайра ҳажмини камайиши
  • +
  • Энергия талаб қилувчи жараён
  • +
  • Фагоцитланиш учун ҳужайра таркибини йўқотилиши
  • +
  • Жараённи назоратлаш
  • +
  • +
  • Ядрони жараён охирида шикастланиши
  • +
  • Ён атрофдаги ҳужайраларни емирилиши
  • +

АПОПТОЗ ХИСОБИГА КЕЧАДИГАН ФИЗИОЛОГИК ЖАРАЁНЛАР

  • ЖАРАЁН
  • ТЎҚИМА ВА ҲУЖАЙРА ТУРЛАРИ
  • Эмбриогенез, морфогенез
  • Турли ҳужайралар
  • Тўқима гомеостази
  • Қон ҳужайралари, лимфоид, эпителиал ҳужайралар, фибробластлар, гормонга боғлиқ ҳужайралар (сут безлари ва эндометрий эпителийси)
  • Иммун жавобни тўхташи
  • Нишон ҳужайраларга цитотоксик таъсир
  • Вирусинфицирланган ўсма ҳужайралар
  • Стресс-реакция
  • Лимфоид ҳужайралар

Апоптозни жадаллашиши билан кечадиган патологиялар

  • жараён
  • Тўқима ва ҳужайра турлари
  • ВИЧ-инфекция
  • Т-лимфоцитлар
  • Нейродегенератив касалликлар (Альцгеймер, Паркинсон ва бошқалар)
  • Нейронлар
  • Гематологик касалликлар (анемия, нейтропения и т.д.)
  • Қон яратувчи ҳужайралар
  • Ишемия
  • Нейрон ва кардиомиоцитлар
  • Заҳарланиш ва гепатит
  • Гепатоциты
  • Атеросклероз
  • Силлиқ мушак ҳужайралари
  • Катаракта
  • Шиша тана ҳужайралари
  • Тиреоидит
  • Тиреоцитлар

АПОПТОЗНИ СУСАЙИШИ БИЛАН КЕЧУВЧИ ПАТОЛОГИК ЖАРАЁНЛАР

  • жараён
  • Тўқима ва ҳужайра турлари
  • Неоплазия
  • Лимфомалар, карциномалар, гормонга боғлиқ ўсмалар (сут бези саратони, простата раки, тухумдонлар раки)
  • Аутоиммун касалликлар
  • Т-ва В- ҳужайралар, синовиал, эпителиал ҳужайралар, фибробластлар.
  • Вирусли инфекциялар (аденовируслар, Эпштейн-Барр [В-ҳужайралар], герпес вируси)
  • Лимфоид ва эпителиал ҳужайралар

Кимёвий моддалар таъсирида хужайраларнинг неопластик трансформацияси канцерогенез деб аталади.

  • Қайси тўқима ва хужайралардан хосил бўлишига кўра ўсмалар қуидагича тасфсифланади:
  • карциномалар — эктодерма ва эндодерма хужайраларидан хосил бўлган;
  • саркомалар — мезодерма хужайраларидан;
  • гемобластозлар (лейкозлар ва лимфомалар) — қон ва лимфа камбиал хужайраларидан хосил бўлган.

Асосий кимёвий канцерогенлар

Канцерогенлар таъсирида хужайра ДНК шикастланиши натижасида кузатилади:

Полициклик ароматик углеводородлардан канцероген моддалар синтези

2-нафтиламиннинг метаболизми

Нитрозаминлар метаболитларининг ДНК молекуласини метилланиши

Ўсма ривожланишининг вирусли назарияси

  • ДНК-тутувчи вируслар: Эпштейн Барр, папиллома вируси, ОИТСвируси
  • РНК-турувчи вируслар: Раус саркомаси вируси, SRC-онкоген.

Ўсма хужайраларга хос метаболик жараёнлар

  • Рибонуклеотидредуктаза фаоллиги юқори, нуклеотидлар парчаланиши сусайган, ДНК ва РНК синтези жадаллашган;
  • Гликолизжараёнини жадаллашиши, “Варбург эффекти”;
  • Турли хил оқсил ва ферментларнинг фетал шаклларини пайдо бўлиши
  • Эмбрионал оқсиллар ва антигенларни пайдо бўлиши
  • Теломеразани фаоллашиши
  • Плазматик мембрана оқсилларини ўзгариши

Нормал хужайра плазматик мембранаси

Ўсма хужайралар плазматик мембранаси

  • Протоонкогенлар: организмни ўсиши ва ривожланишида марказий рол ўйновчи генлар;
  • Онкогенлар: ўсмалар ривожланишига олиб келувчи генлар (jun, fos, myc, myb, erbA);
  • Ген супрессорлар: хужайралар ўсиши ва бўлинишини ингибирловчи генлар (rb1, P53, p21, p16, p15, wr1);

Мутацион назария

Инвазия ва метастазланиш

  • мембраналараро матрикс хисобига қон томир ёки лимфа томирларга етиб боради;
  • улар мембранасидан ўтиб бўшлиқга тушади;
  • оқсиллар ва қон хужайралари билан ташилади қон томир деворига ёпишади ва тескари йўналишда инвазияланувчи тўқимага қараб харакатланади;
  • уларга ёпишиб метастазларни келтириб чиқади

Терапия гормонозависимого рака

Механизм возникновения множественной лекарственной устойчивости


Download 2,28 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish