Эмбрионал ривожланиш аномалиялари ва нуқсонлар
Эмбрионал ривожланишнинг қалтис даврларини ўрганиш шуни кўрсатадики, эмбрионал ривожланишнинг бу даврларида она ва унинг ҳомиласига таъсир этувчи омиллар эмбрионал ривожланишининг маълум бир босқичида бузилишига сабаб бўлади, бу омиллар тератоген омиллар деб номланади, уларнинг таъсири натижасида эмбрионал ривожланиш бузилиб, туғилиш аномалиялари пайдо бўлишига олиб келади.
Тератоген омиллар табиатига кўра қуйидагиларга бўлинади:
Физикавий омиллар – рентген нурлари, радиоактив нурлар, муҳитнинг ҳар хил кучли физик омиллари.
Кимёвий омиллар – саноат корхоналардан чиқадиган ҳар хил чиқиндилар, қишлоқ хўжалигида қўлланиладиган захарли кимёвий моддалар (пестицидлар), кундалик турмушда ишлатиладиган дори воситалари.
Биологик омиллар – вируслар, бактериялар, айрим паразитлар ва улар ишлаб чиқарадиган токсинлар.
Инсон ҳаётида орттирадиган зарарли одатлар – чекиш, алкоголь истеъмол қилиш, гиёҳванд моддалар қабул қилиш.
Эмбриогенезнинг бузилишмеханизмларининг сабаблари ва профилактикасини ўрганадиган фан – тератология дейилади. Эмбриогенезнинг бузилиши ҳисобига ривожланиш нуқсонлари ва аномалиялари пайдо бўлади. Туғма нуқсонлар ҳомила ривожланишининг туғилгунча унинг тўқима ва аъзоларидаги тузилиш ва функцияларнинг бузилиши ҳисобланади, аномалияларда эса нуқсонлардан фарқли равишда функциясининг бузилиши кузатилмайди.
Бутун жаҳон соғлиқни сақлаш ташкилотининг (БЖССТ) маълумотларига қараганда ривожланиш нуқсонлари 1-2% одамларда учрайди, аммо айрим нуқсонлар масалан: сийдик йўлининг иккиланиш касаллиги янги туғилган чақалоқларда 4% гача учрайди.
Ривожланиш жараёнида тузилиши ва функциясининг бузилиш хилларига қараб нуқсонларнингқуйидаги турлари учраб туради:
Аплазия – тўлиқ орган ёки унинг бир қисмининг бўлмаслиги;
Гипоплазия –органнингтўлиқривожланмаслиги;
Гипотрофия –органмассасинингкамайиши;
Гипертрофия –орган массасининг ортиб кетиши;
Гигантлилик –бўйнингўсибкетиши;
Гетероплазия –тўқималардифференсациясинингбузилиши;
Гетеротопия (эктопия) – органнинг нотипик жойлашиши;
Стеноз –канал ёки табиий тешикларнинг торайиши;
Атрезия –канал ёки табиий тешикларнинг бўлмаслиги;
Келиб чиқиш сабабларига кўра ривожланиш нуқсонлари қуйидаги гуруҳларга бўлинади:
Генетик;
Экзоген;
Комбинациялашганёкимулътиомиллинуқсонлар.
Генетик нуқсонлар асосан ген ва хромосома мутациялари асосида келиб чиқади. Экзоген нуқсонлар айрим ҳолларда ташқи муҳитнинг зарарли омиллари таъсирида пайдо бўлади,айрим ҳолларда бирор бир генетик нуқсонларнинг фенокопияси ҳисобланади. Мультиомилли нуқсон генетик ва экзоген омилларнинг биргаликдаги таъсири ҳисобига келиб чиқади.
Жинсий ҳужайраларнинг жароҳатланиши ҳисобига келиб чиқадиган нуқсонлар гаметапатиялар деб номланади. Эмбрионал ҳужайралар жароҳатланиши ҳисобига пайдо бўладиган нуқсонлар эса эмбриопатия деб номланиб, улар ҳомила ривожланишининг 15-кунидан 8-ҳафталари оралиғида пайдо бўлади, улар нуқсонларнинг асосийларини ташкил қилади. Ривожланишнинг 9-10-ҳафтасидан кейин пайдо бўладиган нуқсонларни фетопатиялар дейилади, уларда тузилишда қўпол морфологик бузилишлар кузатилмайди. Бунда асосан орган массасининг камайиши, функциясининг бузилиши, руҳий ўзгаришлар кузатилади.Шу билан бирга нуқсонлар бирламчи ва иккиламчи бўлади. Иккиламчи нуқсонлар бирламчи нуқсонлар таъсири ҳисобига пайдо бўлади.
Ҳомиладор она ва унинг ҳомиласига тератоген омилларнинг таъсирини олдини олиш учун улар яшаб турган муҳитни ҳар хил физикавий, кимёвий ва биологик омиллар билан ифлосланишига, ифлосланишнинг меъёр даражасидан ортиб кетмаслиги доимий санитария гигиена назорати остида бўлиши керак. Шу билан бирга ҳомиладор аёллар иш жойларидаги муҳит, ҳаёт тарзи, овқатланиш рациони ва тартиби ҳақида шифокорлар доимий равишда санитария-маориф ишларини олиб бориши керак.
Do'stlaringiz bilan baham: |