Онтогенетик коррелациялар генетик (геном), морфогенетик ва эргонтик (функционал) коррелацияларга ажратилади.
1. Геном коррелациялари генларнинг ўзаро таъсири, генларни бириккан ҳолда ирсийланиши, плейотропия асосида ривожланади ва онтогенезнинг илк боскичларидаёқ юзага чиқади. Плейотропияга Марфан синдроми, ўроқсимон ҳужайрали камқонлик мисол бўла олади.?
2. Морфогенетик коррелациялар. Эмбриогенезда ҳужайра ва аъзоларнинг ўзаро таъсирига асосланган.Унинг типик мисоли эмбрионал индукциядир.
3. Ергонотик коррелациялар. Шаклланиб бўлган (дефинитив), аъзолар орасида ўзаро функционал боғланишлар. Масалан, нерв системаси яхши ривожланиши периферик аъзо-ларга яхши таъсир кўрсатади. Скелет мушакларининг яхширивожланиши улар бирикадиган суяклар ривожланишига ҳам таъсир кўрсатади.
Филогенетик коррелациялар топографик, динамик ва биологик коррелацияларга
ажратилади.
1. Топографик коррелациялар - филогенезда функционал боғланмаган, лекин яқин жойлашган аъзоларнинг бир-бирига боғлик ҳолда ўзгаришлари. Масалан, умуртқалилар кўзининг ўлчамлари, ҳолати мия, мия кутичасининг тузилишига боғлиқ. Умуртқалилар танаси умумий тузилиш планига эга (нерв найчаси, хорда, ичак, юрак).Топографик корре-лациялар морфогенетик коррелациялар билан боғлиқ.
2. Динамик коррелациялар - эргонтик, функционал ёки ишчи коррелациялар деб ҳам аталади. Филогенезда функционал боғланган аъзоларининг ўзаро ўзгаришлари. Бунга мисол қилиб нерв марказлари ва рецепторлар орасидаги боғланишларни келтириш мумкин.
3. Биологик коррелациялар - майдон орқали ҳам, функционал хам ўзаро боғланмаган аъзоларнинг ташки муҳит шароитига мослашишини таъминловчи бир-бирига боғлиқўзгаришлари. Масалан, приматларнингдарахтда яшашини таъминловчи ўзгаришларга оёклар, кўриш аъзолари, бош миянинг бир-бирига боғлиқҳолда тараққий этганлиги биологик коррелацияларга мисол бўла олади.
Онтогенез ва филогенез орасидаги боғланишлар. Хордалилар типининг ҳар хил синфлари ва турлари вакилларининг ҳомилалари ривожланиши босқичларини солиш-тириб ўрганиш натижасида К.Бер хомилалар ўхшашлиги конунини кашф этди. Бу конуннинг асосий қоидалари куйидагича таърифланади:
А BCDEJIK
Расм Турли синфларга мансуб умурткали хайвонларнинг эмбрионал ривожланиши: А-балик; B-саламандра; C-Testudinidae оиласи(Geochelone авлодига) мансуб тошбақа; D- Gallus Sinae авлодига мансуб қуш; E- Oryctolagus cuniculus –ёввойи қуён; J- Bovidae оиаласига мансуб, Bos taurus-ёввойи бўқа;I- жуфт туёқли сут эмизувчи; K-Нomosapienssapiens турига мансуб одам;
1. Бир синфга кирувчи ҳайвонлар ҳомилалари ривожланишнинг илк босқичлари ўхшаш бўлади.
2. Ҳомилаларда аввал типга хос умумий белгилар, кейин эса синфга, авлодга, турга ва индивидга хос белгилар ривожланади.
3. Бир типга кирувчи ҳомилалар тобора бир-биридан фарқланиб боради.
К.Бер эволюционист бўлмагани учун бу қонунни филогенез билан боғлай олмади.
1866- йилда Э.Геккел ва Ф.Мюллер асосий биогенетик қонунни кашф этишди. Бу қонунга асосан онтогенез филогенезнинг қисқача ва тез такрорланишидир. Аждодлар учун хос бўлган белгиларнинг қайтарилиши рекапитуляция дейилади.
Хомиланинг илк ривожланиши боскичлари консерватив характерга эга бўлиб, тўлик юзага чикади. Бундай белгиларга хорда, нерв найчаси ичак, сомитлар ривожланиши мисол бўла олади. Консерватив белгилар рекапитуляцсияси палингенез дейилади. Онтогенез жараёнида фақат эски белгилар такрорланмасдан ҳомилалар ва личинкаларнинг муҳит
шароитига мослашишини таъминловчи янги ўзгаришлар пайдо бўлади. Бу янги ўзга- ришларни ценогенезлар дейилади. Ценогенезлар кейинги авлодлар эмбриогенезида хам кайтарилади, лекин етук организмларда сақланмайди. Уларга провизор аъзолар: амнион, хорион, аллонтоис, сариклик копчаси, плацента мисол бўла олади. Шундай килиб, ценогенезлар онтогенезнинг илк боскичларида адаптив ахамиятга эга.
Филэмбриогенезлар янги хосил бўладиган ўзгаришларнинг иккинчи хили бўлиб, улар ҳомила даврида ҳосил бўлса ҳам уларнинг адаптив ахамияти етук организмларда намоён бўлади. Масалан, сутемизувчиларда жун коплами куртаклари эмбриогенезнинг илк боскичларида пайдо бўлади, лекин унинг аҳамияти етук организмда юзага чикади.
Филэмбриогенезлар тўғрисидаги таълимотни рус олими А.Н.Северцов яратган.
Филэмбриогенез қандай боскичларда юзага чикишига караб 3 типга ажратилади:
1.Анаболиялар - ҳомила ривожланиши охирида, аъзо деярли тўлик ривожланиб бўлганидан кейин келибчиқадиган ўзгаришлар. Уларга одам ҳомилаларида мия қутиси чоклари бирикиши, қон томирларининг қайтатақсимланишига таъсир қилувчи ўзгаришларни мисол килиш мумкин.
2.Девиация - эмбриогенезнинг ўрта босқичларида кузатилади. Бунга сутэмизувчилар ва одамда юрак коринчалари орасида тўсиқнинг хосил бўлиши мисолдир.
3.Архаллаксис - эмбриогенезнинг илк боскичларида ҳосил бўлади, янги куртаклар ривожланади. Унинг мисоли сифатида сутэмизувчиларда жун қоплами куртаклари ҳосил бўлишини келтириш мумкин.
Шундай килиб, архаллаксис ўзгаришлар натижасида рекапитуляция кутилмаслигини, девиация натижасида фақат илк белгилар рекапитуляцияланишини, анаболияда эса рекапитуляция тўлик намоён бўлишини тушуниш қийин эмас.
Онтогенез эволюциясини тушунишда гетерохрония ва гетеротопия катта аҳамиятга эга.
Do'stlaringiz bilan baham: |