Тиббиёт олий таълимгохи талабалари учун дарслик


УРОЛОГИК КАСАЛЛИКЛАРНИ РЕНТГЕНОДИАГНОСТИК ТЕКШИРИШ УСУЛЛАРИ



Download 3,53 Mb.
bet30/264
Sana20.03.2022
Hajmi3,53 Mb.
#502155
1   ...   26   27   28   29   30   31   32   33   ...   264
Bog'liq
урология дарслик 2

УРОЛОГИК КАСАЛЛИКЛАРНИ РЕНТГЕНОДИАГНОСТИК ТЕКШИРИШ УСУЛЛАРИ.
Урологик касалликларни рентгенодиагностик текшириш усуллари жиддий ва мухим ахамиятга эга. Беморни рентгенологик текширишларга тайёрлашнинг шартларидан бири, ичакнинг тозаланишини пухта утказиш керак. Бунинг учун 2-3 кун мобайнида беморга чегараланган углевод пархез тавсия килиниб, текшириш арафаси куни кечкурун ва эрталаб тозалайдиган клизма килинади. Агар бу тадбирлар етарли арафасида кечкурун сурги дори (30 мл зайтун, вазелин ёки пита ёги) кабул килади. Текширишни одатда эрталаб нахорда утказилади. Лекин текшириш узок вакт давом этган вактда «очлик» натижасида ичакда елнинг пайдо булишини олдини олиш учун, беморга оз микдорда куритилган ок нон билан чой беришга рухсат этилади.
Сидик йулларига тугридан-тугри рентгеноконтраст моддаларни юбориб, килинган текшириш усулларида (рентроград уретропиелография, антеград пиелоуретрография, уретроцистография) куриниши юкори даражада булганлиги сабабли ичакни пухта тайёрлаш талаб этилмайди.
Уретрорентгенологик диагностик текширишлар, корин бушлигидаги аъзоларнинг рентген текширишларидан аввал килиниши зарур , чунки ичакда сакланиб колган барий суратларда рентгенограммаларни нотугри фикр килишга олиб келади.
Умумий урограмма.
Умумий урогмма деярли хамма сийдик йулларини уз ичига олади- буйракнинг юкори кисмидан сийдик чикариш каналининг бошланишигача. Хар кандай рентгенологик текширишдан аввал, беморни текшириш учун умумий урограммадан бошлаш керак. купинча шу билангина диагноз куйиш мумкин. (12 расм.) Сийдик йулларининг умумий рентгенограммасини интерпретация килаётганда суяк тузилишига ахамият бериш керак. Умуртка поганасида тугма нуксонларни аниклаш (люмболизация, сакрализация, spina bifida) суяк скелетида патологик узгаришларнинг булиши (сколиоз, деформирующий спондилёз, спондилит, сил касали ва бошкалар), усмаларнинг метастазлари катта диагностик ахамиятга эга.
Буйракнинг урнини умуртка поганаси буйича аниклаш тугрирок булади. Чунки ковургаларнинг катталиги ва эгилиш бурчаги хар хил булади. Рентгенограммаларда одатдаги буйракларнинг куриниши текис ва тугри булиб, уларнинг куланкаси гомоген булади.
Рентгенограммаларда бел мушакларининг куланкаси , одатда кесилган пирамидага ухшаб юкори кисми ХII кукрак умуртка погонасига тугри келади. Бу мушакларнинг куринишини узгаришиёки куланкасини йук булиши корин пардасининг орка бушлигида патологик зураишларнинг борлигининг аломати булиб хисобланади. Узгармаган сийдик йули умумий урограммада куринмайди. Сийдик билан тулган ковукнинг куланкаси ээипс шаклига ухшайди.
Патологик ёки кушимча куланкалар жуда хам турли-туман булиши мумкин ва улар эса хар хил аъзоларнинг тукималарига тегишли булади. Хар кандай куланка, сийдик йулларининг ёнида булиб, хар хил зичликда булса, буни тош деб гумон килимиз хам мумкин. Купинча чанок сохасида булган куланкаларнинг сабаби веналар тоши бачадон фиброматоз тугунлари, кон томирларининг котиб колишлари булиши мумкин. Топилган тошларни сийдик йулларига алокаси борлигини рентгеноконтраст текшириш усуллари ёрдамида аниклаш мумкин.
12-расм. Сийдик йулларининг умумий рентгенограммаси.
Чап буйракдаги тош.

Download 3,53 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   26   27   28   29   30   31   32   33   ...   264




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish