Тиббиёт олий таълимгохи талабалари учун дарслик



Download 3,53 Mb.
bet183/264
Sana20.03.2022
Hajmi3,53 Mb.
#502155
1   ...   179   180   181   182   183   184   185   186   ...   264
Bog'liq
урология дарслик 2

Паталогик анатомиями.
Буйракни хатарли усмаси уни хар кандай булимида хам ривожланиши мумкин. Бу усмалар кузга илинар илинмаси чигалдан токи жуда катта хажмгача булиши мумкин.
Буйракни рак усмаси ягона ёки бир нечта юмалок баъзан узунчок тугунлардан ташкил топган булади. Юкориси купинча гадир-будир, кесиб каралганда узига хос ола-чипор рангли булади. Унинг тукималарини орасида саргич жигарранг ва кизил (кон куйилишларни окибатида), гишт рангли (ёг моддаларни борлигидан). Кул ранг (мукоидларни парчаланишидан) шула товланиб туради. Баъзан тукималарни орасида петрификатлар ёки усмани бутунлай охаклашиб кетган булиши мумкин. Усмани орасида чириётган кон куйилган жойларни хам учратиш уларни ичида эса ичига сув йигилган халтачалар-кисталарни топиш мумкин. усма юмшок ва эласти каттикликка эга. У буйракнинг кобиги томонга караб усдаи ва шу билан буйракни ташки куринишини узгартириб юборади. Агар усма буйракни жомига томон усса, аста секин уни ички кисмини тулдиради.
Буйрак раки тилга ухшаб пастки ковок венага ёки буйрак тукимасига караб усади. Бу буйрак ракига хос аломатдир. Унча катта булмаган усмалар юамлок аник чегараланган кузга куринадиган кобихга эга буладилар.
Аденокарцинома гистологик тузилиши хар хил булсада, купчилик холларда узунчок толаларни хамда гликоген ва липоиддаларга эга булган ёруг протоплазмали, полигонал хужайраларни йигиндисини учратиш мумкин.
Гистологик текширишлар туфайли топиладиган жуда хам катта усма турларига липомалар, фибромалар, миомалар, гемангиомалар, лимфангиомалар, гемартомалар киради. Буларни ичида купрок гемангиома ва сакрома учрайди.
Ж а л а л а ш и.
Буйракнинг хатарли усмалари асосан лимфа ва кон томирлари оркали таркалади. Жалалаш беморларни ярмидан купида учрайди.
Буйрак ракини жалалари, таркалиши жихатдан биринчи уринда упкалар кейин суяклар, жигар, бош мия туради. Метастазларни бундай тартибида таркалиши, бу аъзоларнинг бир-бирлари билан кон томирлар оркали якиндан алокадор эканлигининг белгисидир.
Айрим холатларда буйракдаги ракни белгиларидан кура уни метастазларини клиник белгилари олдинрок маълум булади. Буйрак ракини хусусиятларидан яна бири буйракни олиб ташлангандан кейин, яъни бир канча вакт (10-15 баъзан 20 йил) утганига карамай, жалаларни пайдо булишидадир. Шуни хам айтиш керакки, рак буйрак олиб ташлангандан кейин упкадаги метастазларни хажми купинча анча кичайиб колади.
Иккинчи уринда суяк метастазлари туради. Купинча усма узини метастазлари тос суякларига, умуртка поганасига, ковурга елка, болдир, каллам суякларига беради. Жигар метастазлари, буйрак ракининг энг кечки боскичлари учун хосдир.
Буйрак ракининг якин атрофга борган метастазларидан асосан пастки ковак вена ва аорта атрофидаги, лимфа тугунларга уларни асосан буйракка якин жойлашганларига беришлигини айтиш мумкин. Буйрак усмаси оредостония, буйин ва бут лимфа тугунларига берадиган метастазлари камрок учрайди. Буйрак раки узоклардаги ва якин оралардаги лимфа тугунларидан ташкари, баъзан махаллий метастазлар, буйрак атрофидаги ёг тукималарга корин бушлигининг олд девори мушакларига, тери ости ёг тукималарига операциядан кейинги чокка ва бошка жойларга беради.
Бу метастазларни лимфа тугунчаларига хеч кандай алокаси йук булиб, улар алохида усма сифатида буйракдан алохида усади. Шунинг учун уларни буйракни усмаси деб булмайди. Купинча метастазлардан ташкари усмани ивиган кисмлари, буйракни вена кон томирлари оркали окиб таркалиш холатлари хам учрайди.



Download 3,53 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   179   180   181   182   183   184   185   186   ...   264




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish