4
II-БОБ
УРОЛОГИК КАСАЛЛИКЛАРНИ ТЕКШИРИШ.
УМУМКЛИНИК ТЕКШИРИШ УСУЛЛАРИ.
|
16
|
III-БОБ.
БУЙРАК, СИЙДИК ЙУЛЛАРИ ВА ЭРКАКЛАР ЖИНСИЙ
АЪЗОЛАРИ АНОМАЛИЯЛАРИ.
|
50
|
IV-БОБ
СИЙДИК ВА ЖИНСИЙ АЪЗОЛАРНИНГ ШИКАСТЛАНИШИ.
|
80
|
V-БОБ.
НЕФРОПТОЗ
|
106
|
VII – БОБ.
СИЙДИК – ТАНОСИЛ АЪЗОЛАРИНИНГ СПЕЦИФИК ЯЛЛИГЛАНИШИ. СИЙДИК- ТАНОСИЛ АЪЗОЛАРИНИНГ СИЛИ.
|
163
|
YIII- БОБ.
СИЙДИК ТАНОСИЛ АЪЗОЛАРИНИНГ ПАРАЗИТ
КАСАЛЛИКЛАРИ.
|
180
|
IX-БОБ.
СИЙДИК ТОШ КАСАЛЛИГИ.
|
186
|
X- БОБ.
С У В Б У Й Р А К
|
210
|
XI- БОБ.
СИЙДИК ТАНОСИЛ АЪЗОЛАРИНИ УСМАЛАРИ.
|
217
|
XII- БОБ.
БУЙРАК АРТЕРИАЛ ГИПЕРТЕНЗИЯСИ.
|
267
|
XIII- БОБ.
БУЙРАК ВЕНА ГИПЕРТЕНЗИЯСИ.
|
278
|
XIV –БОБ.
ПЕШОБНИ НЕЙРОГЕН БУЗИЛИШИ.
КОВУКНИ НЕЙРОГЕН ДИСФУНКЦИЯСИ.
|
286
|
XV-БОБ.
УТКИР БУЙРАК ЕТИШМОВЧИЛИГИ.
|
294
|
XVI – БОБ.
СУРУНКАЛИ БУЙРАК ЕТИШМОВЧИЛИГИ
|
303
|
XVII – БОБ
БОШКА УРОЛОГИК КАСАЛЛИКЛАР. КОВУК ВА СИЙДИК КАНАЛИНИНГ ЁТ ЖИСМЛАРИ. КОВУК ЁТ ЖИСМЛАРИ.
|
306
|
I – БОБ.
УРОЛОГИЯ КАСАЛЛИКЛАРНИНГ БЕЛГИЛАРИ.
Урологик касалликларни ёки сийдик аъзолари ва эркакларни хамма жинсий аъзолари касалликларининг белгилари нихоятда хилма-хилдир (1-расм). Урология касалликларни клиник куринишларини турт гурухга булиш мумкин:
Сийдик ва жинсий аъзоларнинг сохаларида огрикларни маълум йуналишда таркалиши.
Сийишнинг узгариши.
Сийдикнинг микдори ва унинг сифат узгариши.
Сийдик каналидан касаллик суюкликларининг ажралиб чикиши ва найининг узгариши.
1-расм. Одамнинг сийдик ва жинсий аъзолари.
1-буйрак усти бези; 2-буйрак; 3-буйрак косачаси; 4-буйрак жоми; 5-сийдик йули; 6-ковук; 7-сийдик чикариш канали; 8-простата бези; 9-уруг пуфакчаси; 10-уруг чикариш йули; 11-моякнинг ортиги; 12-мояк;13-олат.
ОГРИКЛАР.
Сийдик ва жинсий аъзоларининг огриклари уткир ва симиллаган булиши мумкин. Бел сохасидаги огриклар буйрак хасталикларга хос булади, сийдик йулининг огриклари эса чотга караб таркалади, ковук касаллигида огрик ков суягининг устида, простата бези ва уруг пуфакчаси касалликларида эса огрик чот оралигида булади.
Огрикнинг сезилиши ва маълум бир жойда булиши ва таркалиши ташхис куйишда катта ахамиятга эга.
Буйракдаги огрик импульсларини кабул киладиган рецепторлар артерия кон-томирларининг ички каватида, буйракнинг фиброз пардасида ва жомида булади. Кабул килинган огрикнинг таъсир кучлари симпатик нерф оркали, аорта-буйрак генглияси, мияча тугуни ва мияча нервидан утади. (Thx-L1сегмент интервацияси) Огрикнинг таъсир кучлари сийдик йулидан симпатик ва вакат унинг дисталь булимидан – парасимпатик аорта –буйрак ганглияси, овариял,мияча курти таги ва чанок нерв богламлари оркали утади (L1+L11 сегментлар интервацияси).Сийдик йулининг юкори кисмидаги огриклар мезогастрия ва енбош суяк сохаларида, урта кисмидан –чот сохасида, пастки кисмидан- жинсий аъзолар тасвирида булади.
Ковукдаги огрик импульслари, асосан, кувукнинг учбурчагидан (учбурчак сийдик йулининг тешиги ва сийдик каналининг кириш жойидан ташкил булади), корин деворининг соматик нервлари оркали (Thx1-L1)симфуз устида сезилади. Простата ва сийдик каналининг орка булимиданогрикнинг таъсири думгаза нерви (парасимпатик интервацияси ,(LIV-SIV сегментлар) оркали утиб, чот орасида ва тугри ичакда сезилади. Моякдаги огриклар думгаза нервлари-------- , жинсий болдир нерв --------- сегментлари ва мояк тугунлари ----- оркали утади. Сийдик ва жинсий аъзоларнинг кенг интервацияси огрикнинг таъсир кучларини бошка аъзоларга хам утишига шароит яратиши, огрикларнинг маълум йуналишига ва вегетатив узгаришларга сабабчи булиши ташхисни кийинлаштиради.
Do'stlaringiz bilan baham: |