Тиббиёт олий таълимгохи талабалари учун дарслик



Download 3,53 Mb.
bet262/264
Sana20.03.2022
Hajmi3,53 Mb.
#502155
1   ...   256   257   258   259   260   261   262   263   264
Bog'liq
урология дарслик 2

П Р И А П И З М.
Приапизм деб закарни жинсий мойилликсиз, огрик билан узок вакт кузгалиб (эрекция) туришига айтилади. Приапизм одатдаги эрекциядан фарки унда нормал жинсий алока пайтидаги эякуляци (уруг чикариш) булмаслигида. Приапизмни сабаблари хар – хил. У мустакил касаллик булиши ёки бошка эрекция марказини бузилишига олиб келадиган (бош ва орка мия касалликлари, захарланиш, инфекцион касалликлар лейкемия ва юошкалар) касалликларни белгилари сифатида юз бериши хам мумкин.
Приапизм купрок тасодифан, жинсий алока пайтида сийиш пешобдан кейин уз-узидан пайдо булиб колиши мумкин. Патологик эрекция думгаза сохасида, закарда каттик огриклар Билан ифодаланади. Сийиш кийинлашади закар текширилганда уни кетганлиги, терисини эса кукарганлиги аникланади. Унга сал тегишлик хам, каттик огрик чакиради. Закарнинг бошчаси ва сийдик говаксимон танаси юмшок холда колади.
Приапизмнинг даволашда антикоагулянтлар (кон ивишига карши препаратлар) кулланилади. Гепариндан суткасига 20000 – 50000 бирлик вена ичига томчилаб ёки мушак ичига дикумарин суткасига 3 марта 0,1 гр дан ичилади. Неодикумарин (пелентал) суткасига 3 марта 0,2 грдан ичилади. Огриксизлантирувчи воситалар (морфин, амнопон) 1% ли эритмасидан 1 мл дан тери остига. Орка миядан (перидурал, эпидурал) анестезия, думгаза олди блокадаси кулланилади. Закар томирларига зулуклар куйиш куйиш совук ва иссик ванналар, компресс килиш тавсия этилади. Агар биринчи соатлар мобайнида яхши натижа сезилмаса операция килинади. Закарнинг иккала говак ванналари кесилиб, ивиб колган ташлангандан кейин, сон тери ости катта венаси билан говаксимон тана орасида дарча куйилади. (сафанокаверноз анастомоз). Уткир приапизм бир неча кун ёки хафталаб давом этиши мумкин. Агар даволаш кунгилдагидек натижа бермаса хам, эрекция секин-аста уз-узидан йуколиб кетади. Бундай холларда закарни кайта эрекция килиш кобилияти бутунлай йуколади, хезлик юз беради. Приапизм сурункали тури сабабсиз, тез-тез эрекциялар Билан характерланади. Йиллар ута, эрекция кобилияти бушаша бориб, йуколиб кетади. Закарни фибропластик индустрацияси (найрони касаллиги) купинча, ёши утган одамларда учрайди. Шу пайтгача бу касалликнисабалари аникланганича йук.
Касаллик аста-секинлик билан ривожланиб, закарни тепа кисмини ок пардасида ёки уни говак таналарида, хеч кандай огрик бермайдиган тогай каттиклигидаги тукималарни хосил булиши билан ифодаланади. Бу усмалар хар хил яполок узунчок ёки юмалок тугунчалар шаклда булиб, терини остида, хар хил чукурликда жойлашади. Касалликни окибатида кузгалган холатдаги закарни кийшайиб колиши ва каттик огрикларни келиб чикишини кузгатиш мумкин. Бу эса жинсий алокани кийинлаштиради ёки уни бутунлай иложсиз килиб куяди.
Закарни фибропластик индурациясини тишхиси унча кийин эмас. Тогай тукималарини осонлик билан пайпасланиб аниклаш мумкин. Анча кечикиб кетган холатларида килинган рентгенограммаларда уларни аник куриш мумкин. Касаллик аста-секин тобора ривожланади, даволаш эса жуда кийинлашиб боради. Даволаш учун шифобахш лойдан суркашлик ва физиотерпия, рентгенотерапия аутогемотерапия, гиалуронидаза ва картикостеролларда махаллий фойдаланиш тавсия этилади. Анча яхши натижаларга Филатовнинг усули билан даволанганда хамда ультразвук кулланганда эришиш мумкин.
Охирги йилларда операция йули билан бор тукималарни олиб ташлаб, уни урнини мускул ёки бошка бирон тукималар билан алмаштириш усули кулланилмокда. Олиб ташланган тукималарни бошка бошка тукималар билан коплашликни ахамияти жуда хам мухимдир, чунки акс холда операция туфайли тукималарни жарохатлари битиб, бу ерда чандиклар хосил булиб колади ва улар уз навбатида закарни янада кийинлаштириб куйиш мумкин.
Бутунлай согайиб кетишлик масаласи, купинча анча кийин, чунки килинадиган дори-дармонлари фойдаси жуда кам.
Эркаклар бепуштлиги – деб жинсий алока кобилиятига эга булла туриб, урчитиш имкониятини йук булиш холати тушунилади.



Download 3,53 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   256   257   258   259   260   261   262   263   264




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish