Тиббиёт олий таълимгохи талабалари учун дарслик


II-БОБ УРОЛОГИК КАСАЛЛИКЛАРНИ ТЕКШИРИШ



Download 3,53 Mb.
bet15/264
Sana20.03.2022
Hajmi3,53 Mb.
#502155
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   264
Bog'liq
урология дарслик 2

II-БОБ
УРОЛОГИК КАСАЛЛИКЛАРНИ ТЕКШИРИШ.
УМУМКЛИНИК ТЕКШИРИШ УСУЛЛАРИ.


С у р а ш.
Урологик касални умумий клиник текшириш усули хамма вакт врачнинг бемор билан сухбатидан бошланади. Урология касалларни узига хос шикоятлари булиб (жинсий аъзоларнинг касалликларини), бемор даволовчи врачдан ташкари хеч кимга айтмайди, баъзи вактларда хатто узининг врачига хам айта олмайди. Шунинг учун врач сухбат пайтида беморга юкори даражада мулойим муомалада булиши керак. Врач билан беморнинг хамжихатлиги касалликнинг асосий келиб чикиш сабабларини ва беморнинг хаётини аниклашга имкон бериб, касалликнинг ташхис ва даволаш усулларига мухим таклифларни тавсия килишга ёрдам беради. Бемор билан сухбат вактида врач тегишли саволларни бериши керак, чунки баъзи бир ошикча саволлар беморларнинг шикоятига ва касаллик тарихига вахима солади. Сухбат вактида беморни диккат билан тинглаш, керакли маълумот олиш ва албатта беморни тинчлантириш, уни келгуси текширишга ва имкони булса операция билан даволашга тайёрлаш керак булади.
Куриш.
Огир буйрак касали билан хасталанган беморни умумий куришда терининг камконлиги, юзи ва кул-оёкларининг шишгани, асцит, уремияда эса эс-хуши йуколиб, майда томир тортилиши, мушакларининг учиши, хириллаган Куссмауль нафас олиши, куз корачиги торайиб, огзидан аммиак хиди келиши аникланади.
Айникса беморнинг туриши ва умумий ахволига эътибор бериш керак. Масалан, огриган томони билан мажбурий-тизза ва чанок бугимларини букиб оёгини танасига якинлаштириб ётиши паранефритда яллигланишнинг зурайишини курсатади. Буйрак санчигида беморнинг ахволи узига хос хусусиятга эга: бемор нотинч булиб, тебраниб, узига кулай жой топа олмайди. Баъзида бемор кулининг турган урни, буйрак сохасидкги огрикни курсатиши ташхисда ахамиятга эга (I-бобга каранг).
Жигар ёки ут йуллари касалликларида беморнинг панжалари ковурга ости сохасида булиб, радикулит ёки спондилитда эса бемор кафти билан белдаги огрикларни курсатишга интилади. Буйрак сохасини кураётганда унинг икки томонини симметриклигига бахо берилиб унда шишган, кизарган, шикастланиш белгилари борлиги аникланади. Сколиозга эътибор берилади: буйрак касалликларида гавда касал томонга букилган булиб,уткир радикулитда эса гавданинг букилиши карама-каршм томонга булади.
Буйракнинг катта усмаси булса, коринни кураетган вактда унинг асимметриясини, сийдик тутилганда ков сохасида буртгани аниклаб,ккориннинг нафас олишда катнашишга бахо бериш мумкин.ташки жинсий аъзоларни текшириш учун беморни ёткизиб ва тик турган холатда куриш керак. бу пайтда маълум холларда тананинг узгаришига караб мояк халтачасини катта-кичиклигига ,жумладан,чот-мояк халтача чурраси, уруг тизимча венасининг кенгайганини (варикоцеле) аниклаш имкони булади, лекин мояк пардасининг сарик сувини йигишда эса бундай узгариш булмайди. Олатнинг халтачасини очиб, унинг бошини ва кертмакнинг ички этибор билан куриш керак.
Мояк халтачаси касалликларини (мояк усмаси, унинг пардасида сарик сувни йигилиши ва бошкалар) ажратиш учун диаафаноскопия килинади: текшириш коронги хонада бажарилиб, мояк халтачасининг катталашган орка юзасидан ёруглик манбаъси берилади. Мояк пардаси сарик сувидан ёрукликни бир хил булиб утиши унинг далили булиб хисобланади.
Мояк пардасида суюкликни тиник булмаслиги ( гематоцеле, пиоцеле) ёки унинг усмасида каттик мояк тукимасининг зичлиги сабабли ёруглик утмайди. Кузатилаётган вактда сийишнинг одатдан ташкари бузилиши баъзи бир касалликларни аниклаш имконини беради. Фимозда сийиш икки давр билан бажарилиши мумкин: аввал сийдик олат халтачасига тушиб, уни анча кенгайтириб, кейин ингичка оким ёки томчилаб кертмакнинг торайган тешигидан чикади. Ковукнинг тусилиши сабабли (простата безининг аденомаси, сийдик каналининг торайиши) бемор корин деворининг мушакларини каттик таранглатишига мажбур булади, сийдик окими суст булиб, купинча булиниб, сачраб чикади. Ковугида тоши булган беморларнинг сийишини узига хос хусусияти булиб, тошнинг тикилиб колиши натижасида сийишнинг окими вакти-вакти билан тусилиб, кийналиб сийиши давом этади, бемор буни тугрилаш учун уз холатини узгартиришга мажбур булади.
Икки ёки уч стакан оркали сийдикни тажриба килиб куриш урологик касалликларнинг ташхисида мухим ахамиятга эга. Бу тажриба пиурия манбаасини тахминан кайси жойда эканлигини аниклаш учун кулланилади. Беморга икки идишга сийишни таклиф килинади. Биринчисини 50-80 мл сийдик билан иккинчиси эса колган хамма сийдик билан тулдирилади.
Аввал иккала идишдаги сийдикнинг лойкалик даражасини куз билан аниклаб, кейин микроскоп оркали текширилади. Агар лойкаланиш ва лейкоцитлар факат биринчи кисмида булса, яллигланишнинг зурайиши сийдик каналида эканлигига тахмин килиш мумкин: агар шунга ухшаш белгилари факат иккинчи кисм сийдикда булса, зарарланиш простата безида ёки уруг пуфакчаларида эканлигидан далолат беради. Йирингни сийдикнинг биринчи ва иккинчи кисмларида булиши яллигланишнинг зурайиши ковукда ёки буйракда деб уйлашимизга имкон беради.
Уч стаканли тажрибада агар сийдикнинг икки кисми тиник, учинчиси лойка булса, пиурия манбаси простата безидан деб тахмин килиш мумкин. Бу вактда йиринг сийдикда сийишнинг энг охирида, чанок мушакларининг кискариши ва простата безининг бушаш пайтида тушади.

Download 3,53 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   264




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish