Тиббиёт олий таълимгохи талабалари учун дарслик



Download 3,53 Mb.
bet129/264
Sana20.03.2022
Hajmi3,53 Mb.
#502155
1   ...   125   126   127   128   129   130   131   132   ...   264
Bog'liq
урология дарслик 2

Вирусли уретрит.
Вирусли уретрит купинча окулегениталь хламидозоон оркали чакирилади. (Уретроконьюктивита вируси). Бу вирус сийдикчикариш канали, коьюктив кин ва бачадон буйинларининг эпителиаль хужайраларида ривожланиб шу аъзоларнинг яллигланишларига сабаб булади.
Инфекциянинг жинсий йул билан утиши куп кузатишлар натижасида тасдикланган. Вирусли уретрит клиникасининг бориши, одатда суст булади. Сийдик чикариш каналидан ажралиб чиккан суюклик оз микдорда булиб, купинча касаллик коньюктивит ва бугимларнинг зарарланиши билан кузатилади. Уретра деворининг кириб олинган махсус усул билан буялганда, эпителиаль хужайраларда ярим ойсимон бир-бирига кушилган вируслар аникланади.
Уретроокулосиновиаль белгисининг давоси анча кийинчиликни тугдиради. Хозирги вактда кенг спектр таъсир кучига эга булган антибиотиклар, кортикостероид гормонлар ( преднизалон бир кеча-кундузи 40 мг гача ёки дексаметазон экваленти меъёрларида) кулланиб, 2-3 хафта мобайнида аста-секин кортикостероид препаратларини озаядиган меъёрида тамом булгунча берилади.
Кандизомикотик уретрит.
Сийдик чикариш каналининг шиллик пардаси ачиткич замбурглар билн зарарланиши натижасида кандидамикотик уретрит ривожланади. Купинча у узок вакт булган антибактериал даволанишнинг асорати хам булиб хисобланади, кам холларда кандидамикотик фульвовагинат билан хасталанган аёллардан юкиш натижасида пайдо булади. Кандидамикотик уретритининг патогенезида, яллигланиш касалликлари ва сийдик чикариш каналининг шиллик пардасининг шикастланиши маълум уринни эгаллайди. Кандидомикотик уретрит, коидага биноан , жуда оз булган клиник белгилар билан утади. Кичишиш, сийдик каналида бироз булган лукиллатиш огриги ва ундан ок рангли озрок суюкликнинг ажралиб чикиши. Ажралиб чиккан суюкликни микроскоп оркали текширилганда лейкоцитлар сонининг купайгани ва куп микдорда ачиткич хужайралари ва мицелия иплари аникланади.
Давоси.
Антибиотикларни тухтатиб уларнинг урнига замбургларга карши булган препаратларни тайинлашдан иборат. Бир кеча-кундузи 5-6 марта 500000 ЕД нистатин берилади, бир кеча-кундизи 500000 НД дан леворин 3-4 марта ичиш учун берилади.

Download 3,53 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   125   126   127   128   129   130   131   132   ...   264




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish