Тиббиёт олий таълимгохи талабалари учун дарслик



Download 3,53 Mb.
bet177/264
Sana20.03.2022
Hajmi3,53 Mb.
#502155
1   ...   173   174   175   176   177   178   179   180   ...   264
Bog'liq
урология дарслик 2

Сийдик канали тошлари.
Сийдик канали тошлари асосан эркакларда каналнинг торайиб колган жойларининг юкорисида дарчаларнинг якинида, халтачаларда (бирламчи тошлар) учрайди. Иккиламчи тошлар юкори сийдик йулларидан тушиб закарга тикилиб колган, уларнинг сони ва хажми хар хилю купинча тошларни ташки куриниши, улар каналнинг каерига тикилган булса, уша ерни тузилишига хос булади.
Белгилари ва касалликнинг кечиши.
Сийдик каналида тошлар сийиш пайтида анча азоб беради. Сийишни кийинлаштиради. Агар тош канални бутунлай беркитиб куйса бемор сия олмай сийдикнинг уткир тусилиши белгилари юзага чикади. Касаллик узок вакт давом этса, тошнинг атрофидаги тукималарда яра пайдо булади.
Ташхиси.
Сийдик канали тошларини аниклаш кийин эмас , чунки купинча закарни пайпаслаганда хам у кулга урилади. Канал тошларини буж ёрдамида ёки рентген нурлари ёрдамида аниклаш мумкин.
Фаркловчи ташхис.
Сийдик каналига тош тикилиб колганда холат баъзан закар торайиб колганда буладиган белгилар (закарни торайиши, простата аденомаси) га ухшаб кетади. Бу жумбогни асбоблар ва рентген ёрдамида текширилганда осон ечиш мумкин.
Давоси.
Сийдик каналининг олдинги кисмига тикилган тошларни кискичлар ёрдамида олиб ташлаш мумкин. Агар каналнинг олди кисми тор булса, уни озгина кесиб кенгайтирилади. Тошни олиб ташлашнинг иложи булмаса, у оркага , ковукка итарилиб юборилади ва кейин у ковукда парчаланиб олинади. Хеч иложи булмаса , у холда канал деворини кесиб олиб ташланади. Каналнинг орка кисмидаги тошларни ковук томондан олингани маъкул.
Окибати.
Тошни закардан тезликда кайси йул билан булмасин олиб ташлангандан окибат яхши булади.


X- БОБ.
С У В Б У Й Р А К
Сув буйрак ( юнонча- сув ва буйрак) сийдикни буйракдан пастга йуналиши тухтаб, секинлаб колиши ва буйракдаги гемоциркулецияни (кон айланишини) бузилиши натижасида, буйракни жоми ва косачаларини кенгайиши, буйрак тукимасининг куриниши ва уни бошка барча вазифаларини, келажак тараккиётини тубдан бузилишига олиб борувчи буйрак касалидир. Охирги йилларда бу касаллик баъзи бир мамлакатларда, шу жумладан СССР да, гидронефротик трансформацяи (сув буйрак холати) деб атала бошлади.

Download 3,53 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   173   174   175   176   177   178   179   180   ...   264




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish