Тиббиёт олий таълимгохи талабалари учун дарслик



Download 3,53 Mb.
bet162/264
Sana20.03.2022
Hajmi3,53 Mb.
#502155
1   ...   158   159   160   161   162   163   164   165   ...   264
Bog'liq
урология дарслик 2

Тошларнинг таркиби. Кимъёвий таркибига кура тошлар оксалатлар, фосфатлар, уратлар, карбонатларга ажралади. Цистин, ксантин, оксил холесерин тошлар камрок учрай. Тошлар аксарияд катланма булади, уларни хосил булишида 2-3 тадан куп минерал иштирок этмайди, колган минерал эса аралашма холатида иштирок этади. Тош бу минералларнинг органик моддалар билан аралашмасидир.
Оксалат тошлар шовул кислотасининг оксалат тузларидан хосил булади. Бу тошлар каттик, тук кора рангли, юзаси тирнокли булиб, шиллик пардани осонлик билан шикастлаб конатади, натижада тошни юзаси хам конга буялиб ранги кора тусга киради.
Фосфат тошларда фосвор кислотасининг кальций тузлари мавжуд. Уларнинг юзаси текис ёки салгина дагал , ташки куриниши хар-хил, таркиби юмшок. Улар ок ёки кулранг, ишкорий сийдикда пайдо булади, тез усади ва осон майдаланади.
Урат тошлар сийдик кислотаси ёки унинг тузларидан ташкил топади. Тошлар сарик гишт рангли, текис юзали, юмшок куриниши хар-хил булади.
Цистин тошлар. Цистин аминокислотанинг водород бирлашмаларидан ташкил топади. Улар ок-сарик , юамлок, юмшок ва текис юзали булади.
Оксил тошлар асосан фибринли туз ва бактериялар аралашмасидан ташкил топади ва майда япалок, юмшок, ок рангли булади.
Холестерин тошлар холестериндан ташкил топган булиб, буйракда жуда кам учрайди. Улар кора рангли , майда ва юмшок булади.
Буйрак тошлари битта ёки куп булиши мумкин. Катта кичиклиги хар хил 0,1 см дан то 10-15 см гача ва ундан хам катта , огирлиги 1 граммадан 2,5 г гача ва ундан хам огир булиши мумкин. Баъзан тошлар буйрак жомчасини ва косачаларини тулдириб унинг ички тузилишини айнан такрорлайди. Бундай тошларни маржонсимон деб атайдилар.
Сийдик найчасининг тошлари узларини келиб чикиши нуктаи назаридан юкоридан пастга караб силжиган буйрак тошларидир. Уларнинг хажми ва ташки куринишлари хар-хил булиб, купинча битта ёки бир нечта булиши мумкин. Тошлар купрок сийдик найчасининг физиологик тор жойларида ёки уларнинг томирлари билан кесишган хамда ковукка кушилиш жойларига келиб тикилиб колади.

Download 3,53 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   158   159   160   161   162   163   164   165   ...   264




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish