Тиббиёт олий билимгохлари учун укув адабиёт в. М мажидов юкумли



Download 3,72 Mb.
Pdf ko'rish
bet89/257
Sana02.03.2022
Hajmi3,72 Mb.
#477270
1   ...   85   86   87   88   89   90   91   92   ...   257
Bog'liq
Мажидов В.М. Юкумли касалликлар.doc

Хроник токсоплазмоз. 
Токсоплазмознинг бу формаси аста-секин 
ривожланади. Субфебрил ҳарорат, хроник интоксикақия ва турли 
орган ва системаларнинг (нерв системаси, куз, миокард, мускуллар 
ва 
бошқаларнинг) 
зарарланишига 
оид 
симптомлар 
билан 
характерланади. Беморларнинг дармони қурийди, иштаҳаси ёмон 
булади, уйқуси бузилади, боши оррийди, тажанг булади. Хотирасй 
ёмонлашади, юраги ўйнайди, мускуллари, буримлари қақшаб 
оррийди.
Ҳамма беморларда субфебрил ҳарорат аниқланади, лимфа 
тугунлари (буйин, қултиқ ости, чов лимфа безлари) катталашади. 
Баъзан 
мезентериал 
лимфа 
тугунларининг 
зарарланиши 
аппендиқитга ва ана шу лимфа тугунларининг сил касаллигига ухшаб 
кетади ва диагностик хатоларга сабаб булади. Жигар ва талон. ҳам 
катталашган булади. Купинча мускуллар ҳам зарар-ланади. Баъзан 
бурим огриқлари безовта қилади. Гипотония, тахикардия, 
экстрасистолия, юрак чегарасининг чапга 
ч
кенгайгани, юрак 
тонининг буриқлашгани ва бошқа миокардит белгилари аникланади. 
Нерв системасининг зарарланишига оид симптомлар
199


яедол аниқланади: салга жаҳли 
чиқиши, тажанглиқ невроз ва 
истерия 
аломатлари, 
диэнқефал 
синдромга хос белгилар курина-ди. 
}ўамма вақт вегетатив бузгун-ликлар 
булади. 
Булардан 
таш-қари, 
эркакларда 
импотенқия 
полати, 
аёлларда ҳайз куриш қик-лининг 
бузилиши учрайди. Бошқа ички 
секргқия безлари функ-қиясининг 
бузилиш аломатлари ҳам куринади.
Қонда лейкопения, нейтропе-ния
нисбий лимфоцитоз аниқланади.
Токсоплазмознинг латент фор- 
маси. Касалликнинг бу формаси- 
да клиник симптомлар булмай- 
ди. Диагноз лаборатория усули 
билан 
текшириш 
натижаларига 
10-раем. Турма токсоплазмоз. асосланган ҳолда аниқланади. 
Боланинг қуллари ривожланмай
Турма токсоплазмоз. Бу фома-
Н°
лган
-
инфекция трансплақентор йўл би-
лан онадан болага юқиш натижасида ривожланади. Турма 
токсоплазмознинг ўткир, хрониқ латент ва резидуал формалари 
маълум. Турма токсоплазмознинг уғкир формаси орир уғади ва 
иситма, интоксикақия, макулопапулез тошма, энцефалит белги-лари 
ва кўзнинг зарарланиши билан характерланади. Унинг хроник 
формаси 
энцефалитнинг 
қолдиқ 
белгилари 
(гидроқефалия, 
олигофрения, симптоматик эпилепсия ва куз зарарланганига оид қатор 
аломатлар) билан таърифланади. Бошланишда бу белгилар-дан 
ташқари субфебрилитет, интоксикақия лимфоденопатия, мио-зитлар 
аниқланади. Кейинчалик бу белгилар аста-секин суниб йуқолади. (10-
расм)
Диагностикаси. Беморни синчиклаб куриш натижасида олин-ган 
далиллар билан бирга лабораторияда текшириш натижалари диагноз 
учун асос булади.
Серологик усуллардан комплемент бириктириш реакцияси 
қу\лланилади. Аллергик реакциядан ҳам фойдаланилади Тери орасига 
токсоплазмин юборилади. Серологик ва аллергик реак-қиялар 
СОРЛОМ 
одамларнинг 30 фоизида мусбат натижа бериши-ни назарда 
тутган ҳолда диагностика масаласини ҳал қилиш ке-рақ
Серологик ва аллергик реакцияларнинг манфий натижаси 
токсоплазмоз йуқ деб хулоса чиқаришга асос була олади. Аммо бу 
реакцияларнинг мусбат натижалари текширилган одам орга-низмида 
шу инфекция борлигидан дарак беради холос, Токсоп-
2
о0


лазмоз диагнози учун албатта касалликнинг характерли симптом-
лари борлиги ҳисобга олиниши керақ Улар. қуйидагилар: узоқ 
чузилган субфебрилитет, хроник интоксикақия, лимфоденопатия, 
миозитлар, юрак мускуликинг зарарланиши, гепатомегалия, хо-
риоретинит аломатлари.
Лаборатория текширувўаридан энг қимматлиси паразитоло-гик 
усулдир. Беморнинг қонидан, ликворидан, пунктат ва лимфа бези, 
муртак бези биоптатларидан, шунингдек улган одамнинг ор-
ганларидан тайёрланган суртмаларда бевосита токсоплазмани топиш 
усулидир. Тукдан аёлнинг плақентаси, тугилган бола ат-рофидаги 
парда ва суюқлик ҳам шу тарзда текшириладн.
Т.оксоплазмаларни топиш учун биологик усулдан ҳам фойдала-
нилади. Токсоплазмалар говуқ эмбрионвда ва тирик туқималарда 
купайтирилади.
Давосн. Токсоплазмознинг уткир формасида бевосита токсоп-
лазмага таъсир қиладиган дори хлоридин (дараприм) ишлатила-ди. 
Хлоридин 0,025 гр дан кунига 3 маўал 5—7 кун босим берила-ди. 
Хлоридин билан.бир вақтда сульфадимезин (кунига 2—4 граммдан 
7—10 кун босим) берилади. Булардан ташқари амино-хинол, 
хингамин, тетрақиклин ва унга ухшаш антибиотиклар иш-латилади.
Токсоплазмознинг хроник формасида бир вақтда 5—7 кун босим 
хингомин ва тетрақиклин берилади. Худди шу вақтда носпе-қифик 
десенсибилизаторлар (димедрол, пипольфен, супрастин, 
кортикостероидлар) тайинланади. Токсоплазмин билан даволаш 
(специфик иммунотерапия) жуда муҳим.
Токсоплазмоз билан огриган ҳомиладор аёллар хам профилактика 
учун иммунотерапия усули билан даволанади.
Ҳомиладор аёлга токсоплазмоз юқса 2 курс химиотерапия амалга 
оширилади. Агмо бу химиотерапевтик препаратлар ҳоми-
ладорликнинг бошяатич 3 ойида ҳомилага зарарли таъсир қила-ди. 
Шунинг учуг ,;омиладор аёлларда токсоплазмознинг клиник 
симптомлари булмаган ўолда фақат лаборатория текширувида мусбат 
натижа олинишига суяниб, химиотерапия амалга оширил-майди.
Профилактикаси. Уй шароитида токсоплазмоз учрайдиган ҳайвон 
билан (масалан мушуклар) контактни камайтириш керақ Шахсий 
гигиена қоидаларига қаттиқ риоя қилиш муҳим- Гушт қйймасини 
тотиб куриш, чала пишган гушт ейиш хавфлидир. Ай-ниқса 
профилактика чораларига ҳомиладор аёллар эътибор бе-ришлари 
керақ
АМЁБИАЗ
Амёбиаз амёбалар қузгатадиган беморнинг йугон ичагида яралар 
пайдо булиши за баъзи турли органларда абсқесслар ривожланиши 
билан 
тг 
ьрпфланадиган ва купинча сурункали да-вом этадиган 
касалликдир.
Тарихий маълумотлар. Амё'биазни қузратадиган амёбани
201


12
 
13
 
М
 
75
 
/6
11-раем. Амёбиаз. I—II рақамларда Еп1атоЬа ЫзЫуИса- куреэтилган;
1—2 —туқима формэсн; 3—4 — оралиқ формаси Еп(атсэта Ы5(о1у1ка культурада к?пай- 
тирнлгандаги к?риниш: 6— II — тухумларн, 12—13— (Гогта тпиНа); Еп1атоеЬа1епШ5, 
14--16—Еп1атоеЬа со!!;
15—16 — тухумлари.
1875 йллда петербурглик олим Леш топган. 1903 йилда Ф. Шаудич 
бу амёбани батафеил урганди ва уни егйатоеЬа Ыз1о1уИса номи 
билан адабиётда ёритди. 1922 йилда бу касалликни даволашда 
юқори самара билан эметин деб аталадиган дори ишлатила бош-
ланди.
Этиологияси. ЕгҚатоеЬа ЫйЫуИса оддий жониворлар гуруўи-га 
киради ва унинг уч хил шакли бор:
1. Вегетатив шакли ([огта таўпа).'Бу катта (50 мкм боради) 
ва ҳаракатчан булиб, бемор ахлатн билан ташқарига чиқарила- 
ди. Эритроқитларни ютади. Унинг плазмасида эритроқитлар кури- 
нади.
2.
Оралиқ шакли (Гогта гтпига.)—кичикроқ амёба булиб, кам 
ҳаракат қилади, эритроқитларни юта олмайди. У амебиаздан 
согаяётган беморлар а.хлати орқали чиқарилади. 
3.
Епт. гизЫутчса нинг тухуми. У думалоқ ва опал шаклида 
булиб, 1—4 ядроси булади. Улар амебиаздан согаяётган беморлар ва 
тухум тапииб юрувчилар ахлатида булади. (11-р'асм). 
Соглом кишилар ичагида учрайдиган ва касаллик чақирмай-диган 
еп1. соП еп1гп51оеуИса дан кичик булади ва эктоплазма ва 
эндоплазмаларининг чегараси яққол- куринадн, ютилган эрит
2
в2
6
 
7
 
8
 
9
 
10
 
11


роқитлар учрамайди ва оралиқ формалари қуритилг,анда, 40 дара-жа 
иссиқликда, ҳар турли дезинфекцияловчи моддалар таъсирида тезда 
халок булади. Еп1, гиз{о1у{1са нинг тухумлари анча чидам-ли, 0—5 
даража совуқда бир ойгача тирик сақланади. Улар ҳар турли 
дезинфекцияловчи моддалар таъсирида ҳам бир неча соат-гача тирик 
сақланади. Водопровод сунига қушилган хлор унга таъсир қилмайди.

Download 3,72 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   85   86   87   88   89   90   91   92   ...   257




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish