Тиббиёт олий билимгохлари учун укув адабиёт в. М мажидов юкумли



Download 3,72 Mb.
Pdf ko'rish
bet152/257
Sana02.03.2022
Hajmi3,72 Mb.
#477270
1   ...   148   149   150   151   152   153   154   155   ...   257
Bog'liq
Мажидов В.М. Юкумли касалликлар.doc

Этиологияси
Инфекцион мононуклеозни қузратадиган вирус-
нннг ДНК си бор ва у В лимфоцитларга жуда уч. Бирок; бу вирус 
лимфоцитларни парчаламайди, у инфекцион мононуклеоздан 
ташқари лимфа тугунларининг зарарланиши билан утадиган баъзи 
касалликларда ҳам топилади (масалан, лимфогранулематоз, танглай-
томоқ карқиномаси. Беркит лимфомаси). Бунинг сабаби ҳалигача 
номаълум.
Эпидемиологияси. 
Инфекция манбаи бемор ва вирус ташиб 
юрувчи шахе ўисобланади. Инфекция хаво-томчи йули билан юқади. 
У алиментар, контакт йули билан ва қон қуюлганда ҳам кжиши 
мумкин. Бу инфекция жуда юқумли эмас, асосан ёш бо-лаларда ва 
балогат ётидагиларда учрайди. 35—40 ёшдан кейин жуда кам 
учрайди. Инфекцион монснуклеоз асосан спора-дик шаклда йилнинг 
совуқ ойларида купроқ аниқланади. Баъзан оилада ёки биронта 
болалар жамоасида куп болалар касалланиш ҳоллари учрайди. Бу 
инфекциядан сунг умрбод давом этадиган мустаҳкам иммунитет 
қолади.
Патогенеэи ва патанатомияси. 
Касаллик вируси томоқ ва на фас 
йуллари шиллиқ пардаси орқали киради ва регионар лимфа 
тугунларида купаяди, лимфа тугунларининг гиперплазияси ри-
вожланади. Кейин вирус қонга тушиб тарқалади ва бошқа лимфа 
тугунларига урнашади ва у ерда ҳам гиперплазия ривожланади. 
Патологик жараённинг бундан кейинги даврида инфекцион аллергия 
ҳолатига хос узгаришлар юз беради. Бу касалликда асо-сий 
патологик 
узгаришлар 
мононуклеар-фагоқитар 
системада 
аниқланади. Баъзан жигар, талон,, буйракларда некроз белгилари 
куринади.
Клиникаси. 
Инкубақион давр—1—2 хафта давом этади. Баъзан 6 
ҳафтагача чузилади. Касаллик бошланишидан олдин 2—3 кун 
дгвомида продрома белгилари куринади. Бемор ўуруқ йута-лади, 
дармони қурийди, иштаҳаси бурилади, мускуллари қакшаб огрийди. 
Продромадан сунг тусатдан беморнинг ҳарорати юқо-рига 
кутарилади ва томоги огрийди. Ҳарорат, лимфа тугунларининг 
гиперплазияси, томоқнинг зарарланиши, жигар ва талокнинг 
катталашиши инфекцион мононуклеознинг характерли симптомла-
ридир Иситма 38—39 даражагача кутарилади ва 4 кундан 1 ой-гача 
давом этиши мумкин. Баъзан иситма булмайди ёки ҳарорат 
субфебрил даражада булади. Аввало, жар остида, қулоқ орқа-сида, 
буйинда ва энсада жойлашган лимфа тугунлари "ч-нииб катталашади. 
Бу тугунчалар икки томонлама ёки бир томонда аниқланади. Сунгра 
баъзи беморларда қултнк остида, човда, тирсакда, медиасти-нумда 
жойлашган лимфа тугунлари ва мезен-териал лимфа безлари 
зарарланади. Зарарланган лимфа тугунлари 1—3 см гача 
катталашади. Бу тугунчалар узаро ва атроф туқима билан ёпишмагаи 
булди. Ушлаб курганда сал-пал огрийди. Орадан 2—3 ҳафта утгач
аста-секин кичик тортиб уз аслига
295


Ж&лади. .Баъзан зарарланган лимфа тугуне ари узоқ вақт катта-
ла<пган хрлда сақланиши мумкин. Касаллик бошланишидаёқ 
бемор томогида муртак безлзрида' "характерли узгаришлар ри-
вожланади. Муртак безларининг, зарарланиши, яъни ангина ка 
тарал, фолликуляр, лакунар, я'ра'ли тусда булади. Муртак безида 
ярали ва некротик узгариқдлар, оқвсрсланганда баъзан худди 
дифтериядагига ухшаш фибрин 'пардаЧа билан қопланган булади. 
Муртак бези, танглай ва томоқнинг ш.иллик; пардаси қизарган ва 
щшшун булади. Муртак безла'рини'нг о'сон кучадиган оқ-сарриш 
йиринг! бил.ан.ўоплангани куринадй. Бурун шиллиқ пардасн шиш-
ганлиги туфаили баъзи беморлар бурун орқали нафае олишга 
қийналади, овози узгаради. Жигар ва талон; қовурга остидан 2т—
3 см , 
чқўб
.--, туради- Баъзи беморларнинг бадани озгина сар-
:
ўаяди 
да жига.р.,фаолият!ибузилишнга хос белгилар аниқланади 
.(билирубин микдори ва ферментлар фаоллиги купаяди). Жигар ва 
талоқ '2--б хўфта утгач уз аслига келади.
Беморларнинг 2—25 фоизида турлича тошмалар (розеола, 
папула, 
ДОРЛҚ
■■ёки геморрагик тошмалар) пайдо булади. Касаллик 
энг зурикдан данрда меъёрида лейкоқитоз, нисбий нейтропения, 
димфоқитоз "ва монопитоз аник
4
лаиади. Қонда миелоқитлар бор-
лиги куринадй. Конда атипик мононуклеарлар пайдо булиши 
(10-ў70фоизгача) жуда характерлидир. Мононуклеарлар уртача ва 
удкан бирядроли х;ужайралар булиб, уларнинг базофил про-
топлазмаси ва турлича куринишдаги ядроси кузга ташланади. 
ЭЧТ озгина. купаяди ёки узгармайди. Қондаги атипик ҳужайра-лар 
касалликнинг 2—3-қунларида пайдо булиб, 2—4 ҳафта, баъзан -бир 
неча ой сақланади,
Инфекцион моиоиуклеоз енгил, уртача- огирликда ва огир 
шаклда утади. Касаллик" баъзан атипик шаклда (характерли 
скяптомларенз) утиши мумкин.

Download 3,72 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   148   149   150   151   152   153   154   155   ...   257




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish