Тиббиёт олий билимгохлари учун укув адабиёт в. М мажидов юкумли


Левомиқетин билан даволаш



Download 3,72 Mb.
Pdf ko'rish
bet111/257
Sana02.03.2022
Hajmi3,72 Mb.
#477270
1   ...   107   108   109   110   111   112   113   114   ...   257
Bog'liq
Мажидов В.М. Юкумли касалликлар.doc

Левомиқетин билан даволаш. 
Левомиқетин беморга хар 4 соатда 0,5 
граммдан 10 кун давомида берилади. Левомиқетин берил-гандан сўнг 
3—4 кун кейин беморнинг ҳарорати пасайиб умумий аҳволи 
яхшнланади. Бруқеллёзнинг бошқа симптомлари (жигар, талоқ, 
лимфа безларининг катталашгани) ҳам йуқола бошлайди. Куп йиллар 
давомида олиб борилган кузатишлар қуйидагини курсатади: беморга 
бир вақтда ҳам стрептомиқин ва левомиқетин
833


тайинланса яхши натижа олинади (стрептомиқин 0,25 граммдан 2 
марта мускул орасига, левомиқетин 0,5 граммдан ҳар 6 соатда). 
Даволаш курси 7—10 кун давом этади. Орада 10—15 кун утгач яна 
ана шу антибиотиклар билан даволаш курси қайтарилади.
Беморларни антибиотиклар билан даволаганда жуда камдан-кам 
ҳолларда баданига тошма тошиши, левомиқетин ичганда кун-гил 
айниш, қайт қилиш каби кунгилсиз ҳодисалар курилади. Беморга 
антибиотиклар бериш тухтатилиши билан бу хдқисалар йуқолади. 
2—3 кунлик танаффусдан сунг даволашни яна давом эттириш 
мумкин.
Иммунобиологик усуллар. Иммунобиологик усулларга вакқи-
нотерапия, бруқеллинотерапия, протеинотерапия ва гемотрансфу-зия 
киради.
1. Вакқинотерапия. Вакқинотерапия бруқеллёзни даволашда энг 
куп қулланиладиган методдир. Бруқеллёз вакцинаси бруқелла 
культурасини қиздириб ёки дезинфекцияловчи моддалар таъсири 
билан улдириб тайёрланади. Вакцинани терининг ичига, терининг 
остига, мускул орасига, венага юбориш усули қулланилади. Бу 
препарат бемор организмига қандай усул билан юборилишидан 
қатъи назар, вакцина дозаси секин-аста ошира борилади.
Бемор организмида юз берадиган кучли сенсибилизақия ҳола-ти 
бруқеллёз инфекциясига жуда характерли булиб, патологик 
жараённ№нг луп жиҳатлари ана шу сенсибилизақия ҳолатига бог-
лиқдир. Модомики, шундай экан, вакцина билан даволаганда бемор 
организмида юз берадиган кучли реакция натижасида десен-
сибилизақия ҳодисаси юз беради (сенсибилизақия ҳойати сунади 
деса булади). Вакқинотерапияни текшириб курган авторларнинг 
фикрича, вакцина билан даволанганда беморда кучли аллергик 
«шок» реакцияси юз бергандагина яхши натижа олинади.
Вакцинани тери остига юборишда купинча Н. И. Рагоза томо-
нидан таклиф этилган схема қулланилади. Икки миллиардли вакцина 
(ҳар бир мм
8
да 2 миллиард бруқелла булган вакцина) терининг 
остига 0,2 мл юборилади (бунда 400 млн бруқелла булади), 2—3 
кундан сунг 0,4 мл (800 млн бруқелла) юборилади. Бундан кейин ҳам 
вакцина дозаси ҳар гал, 0,2 мл дан ошириб борилади. Шундай қилиб, 
Рагоза схемаси қуйидагича булади: 0,2—0,4—0,6— 0,8— 1,0— 1,2— 
1,4— 1,6—1,8—2,0—2,2—2,4—2,6—2,8-3,0—3,4—3,6— 3,8—4.0—4,2—
4,4—4,6—4,8—5,0. Баъзан вакцинанинг охирги дозаси 6,0 мл гача 
етказилади. Вакцина ҳар 2—3 кунда бир марта терининг остига 
юбориб турилади ва дозаси аста-секин оширила бошланади. Бу усул 
билан даволанган беморларнинг 74—100 про-қентида яхши 
терапевтик эффект олинади. Вакцинани венага юбориш усули 
биринчи марта 1933 йилда Гулиельмо томонидан таклиф қилинган. 
Гулиельмонинг курсатишича, вакцинани веқага юбориш натижасида 
бемор организмида кучли реакция юз бергандагина яхши натижа 
олинади. Аксари бемор организмида реакция юз берганда, вакцина 
юборилгач, бир неча соатдан кейин ҳарорат 39 дан 40—41 
даражагача кутарилиб, бундай ҳолат 12
239


соатдан 48 соатгача давом этади. Гулиельмонинг айтишича, бу 
реакция организм учун мутлақо зарарсиздир.
Профессор Г. П. Руднев бруқеллёзни даволаш учун «икки этапли 
вакқинотерапия» усулини таклиф этди. Бу усулда вакцина-нинг ҳар 
бир дозаси беморга бир ярим — икки соат ичида икки булиб 
юборилади. Рудневнинг фикрича, вакцина икки булиб юбо-
рилганда, бемор организмида етарли даражада ҳарорат реакцияси 
пайдо булиши учун вакцинанинг кичкина дозаси ҳам кифоя қилади.
Руднев схемаси қуйидагичадир: бемор венасига аввал 300.000 ёки 
500000 бруқелла (тайёрловчи доза») ва бир ярим-икки соатдан сунг 
яна 300 000 ёки 500 000 бруқелла («ҳал қилувчи доза») юборилади. 
4—5 кунлик интервалдан сунг 500 000 бруқелла ва бир ярим — икки 
соатдан сунг 1 миллион бруқелла юборилади. Яна 4—5 кунлик 
интервалдан сунг 500 000 ва бир ярим — икки соатдан сунг, 1,5 
миллион бруқелла юборилади ва ҳоказо. Руднев усулида 
вакцинанинг аввалги («тайёрловчи») дозаси бутун даволаш курси 
давомида бир хил (300 000 ёки 500 000) булиб, кейинги («ҳал 
қилувчи») дозаси ошиб боради (500000—1 000 000—1 500 000 
бруқелла). Руднев усули вакцинани иккига булиб кичик доза би-лан 
юбориш натижасида организмда юз берадиган кичик аллергик 
реакциялар йигиндисининг фойдали таъсирига асослангандир. Бу 
усул билан даволаганда бемор организмида баъзан ёмон таъ-сир 
қиладиган жуда кучли реакциялар юз бермайди. Организм-нинг 
вакцинага нисбатан реакцияси меъёрида булиб, Рудневнинг, ва 
бошқа клиниқистларнинг далилларига кура етарли терапевтик 
эффект олинади.
Рудневнинг фикрича "қуйидаги ҳолларда вакцинани венага юбо-
риш зарарлидир: 1) юрак-қон томир системасининг огир касаллик-
лари; 2) актив туберкулёз; 3) нефритлар; 4) геморрагик диатез-лар; 
лейкемия, миелозлар ва бошқа қон касалликлари, 5) дистрофия ва 
авитаминозлар; 6) ҳомиладорликнинг иккинчи ярми.

Download 3,72 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   107   108   109   110   111   112   113   114   ...   257




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish