Тиббиёт олий билимгохлари учун укув адабиёт в. М мажидов юкумли



Download 3,72 Mb.
Pdf ko'rish
bet66/257
Sana02.03.2022
Hajmi3,72 Mb.
#477270
1   ...   62   63   64   65   66   67   68   69   ...   257
Bog'liq
Мажидов В.М. Юкумли касалликлар.doc

11
«
163


Организмнинг касалликка қарши табиий курашиш қобилияти ва 
қуввати барибир ўал қилувчи роль уйнайди. Бемор организми-нинг 
бу хусусиятининг кучи уни парвариш қилишга, парҳезига ва узини 
ортиқча чарчашдан эхўиёт қилишга боглиқ. Умуман организмнинг 
мураккаб физиологик фаолияти, шунингдеқ икфекқион жараёнда 
касаллик микроби ва унинг токсинига қарши курашии тартибли 
равишда ташкил этиш бевосита марказий нерв система-сининг 
фаолиятига боглиқ. Шундай экан, беморнинг асабига сал-бий таъсир 
этадиган ўар қандай сабабларга мутлақо йул қуймас-лик керақ 
Имкони борича бемор кайфиятига ижобий таъсир қил-моқ жуда 
муҳимдир- Бемор кайфиятининг яхши булиши, унинг маълум бир 
кун тартибига итоат қилиб, кам хўаракат қилиши, пар.\езга алоўида 
эътибор бериши баъзи бир дорилардан хўам му-х_им аўаминтга эга 
десак муболага бўлмайди.
Бемор прекома ва кома ҳолатида ётганда .ўам репарақия'жа-
раёнини яхшилаш учун бир кунда камида 30-50 грамм оқсил мод-
даси зонд (най) орқали берилади. Организмни етарли энергия манбаи 
билан таъминлаш учун 5-10% ли глюкоза эритмаси зонд орқали ёки 
венага юборилади. Бемор ичаги ҳуқна қилиб тозалаб турилади.
Кома х/элати чуқурлашган сари беморнинг согайиш имкони 
камайиб боради. Аммо баъзан бемор жуда орнр кома хўолатидан 
х;ам омон-эсон чиқиб согайиб кетиши мумкин. Шунинг учун бун-
дай беморларга кеча-кундуз тинмасдан тегишли чораларни амал-га 
ошириб ёрдам бериш керақ
Сурункали гепатитларда организмнинг иммун қувватига таъсир 
қиладиган дорилар — делагил, левомизол (декарис), тимо-лин ва 
бошқалар қулланилади. Сурункали гепатит В да клиник ва 
лаборатория белгилари жуда яққол куринмаганлиги, касаллик 
оқибати купинча хатарли эмаслигини ва жуда камдан-кам қиррозга 
утишини ва унинг патогенезида иммун системанинг иш-тироки 
му.\им зканини назарда тутган ўолда даволаш амалга оширилади. 
Иммунитетни сундирадиган кортикостероидлар қул-лаш керак эмас.
Иккинчи томондан бундай беморларга суперинфекция тарзида 
дельта вирус (гепатит Д) юқиш хавфи борлигини .\.амма вақт назарда 
тутмоқ керақ Дельта инфекция парентерал йул билан юқади. Шунинг 
учун персистрловчи сурункали гепатитда парентерал йул билан 
дорилар танинлаш мақсадга мувофиқ змас.
Сурункали актив гепатитни қуйидагича даволаш тавсия эти-лади: 
а) беморга бир таблеткадан (0,2 г) бир кунда 3 махалдан рибоксин 1 
ой давомида берилади. Беморда дармон қуриш давом этган такдирда 
рибоксин билан даволаш курси 1 ой оралаб 3-5 марта қайтарилади; 
б) эссенқиал 1 капсуладан кунига 3 махалдан 1 ой берилади. 1 ой 
оралаб даволаш курси йил давомида 2-3 марта кайтарилади; в) СПГ 
да ҳам САГ да ҳам бемор 5-пар-хез Пуйича овкатлантирилади. 
Кунига 4-5 маҳал овқатланиш мэқ-садга мувофиқдир; г) имкони 
борича дорилар беришни чеклаш
164


керақ айниқса уиқу дорилар, гипогензив дорилар (допегиль, 
адельфан) ни заруриятсиз ишлатмаслик керак; д) беморлаони турли 
заўарли моддалар билан боглиқ булган ишдан четлашти-риш керак- 
Кун тартибнни турри ташкил қилиш жуда муҳим. Бун-дай 
беморларнинг жигаридаги узгаришларни ўрганиб унинг ха-
рактерини анчқлаш (С. П. Г ми ёки С. А. Г ми эканини"аниқлаш) 
учун биопсия қилинади. Сурункали гепатит В да беморлар стақионар 
ва поликлиника назоратида буладилар.

Download 3,72 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   62   63   64   65   66   67   68   69   ...   257




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish