Тиббиёт олий билимгохлари учун укув адабиёт в. М мажидов юкумли



Download 3,72 Mb.
Pdf ko'rish
bet27/257
Sana02.03.2022
Hajmi3,72 Mb.
#477270
1   ...   23   24   25   26   27   28   29   30   ...   257
Bog'liq
Мажидов В.М. Юкумли касалликлар.doc

УТКИР ИЧАК ИНФЕКЦИЯЛАРИ
Уткир ичак инфекциялари (УИИ) хар турли микроорганизм-лар 
қузгатадиган, кенг тарқалган ва ич суриши, интоксикақия, баъзан 
сувсираш синдроми билан таърифланадиган касалликлар-дир. УИИ 
— энг куп тарқалган касалликлардан булиб, гриппдан кейин иккинчи 
уринда туради. Бу касалликлар Урта Осиёда (иссиқ иқлим 
шароитида) айниқса куп учрайди, шу билан бирга ёш болалар купроқ 
касалланади.
Этиологии структураси. 
УИИ ни ҳар хил патоген ва шартли 
патоген микроорганизмлар ва вируслар қузўатади. Охирги йил-ларда 
шартли патоген микроблар УИИ га купроқ сабаб булмоқ-далар. Бу 
асосан одам организмида яшайдиган микроблар урта-сидаги узаро 
мураккаб муносабатнинг узгариб қолганига боглиқ. Маълумки, 
охирги 
йилларда 
таъсир 
доираси 
кенг 
антибиотиклар, 
иммунодепрессантлар ва бошқа кучли препаратлар куп ишлатил-
моқда. Булар одам организми билан уплати микроблар уртасида неча 
миллион йиллар давом этиб келган маълум мувозанатни ва 
бактерияларнинг узаро ассоқиатив муносабатларини узгартирди. 
)ўозир УИИ сабаб булаётган асосий микроорганизмлар қуйидаги-
лардир:
1. Шигеллалар. 
Буларнинг А, В, С, Д шигеллалар деб аталади-
ган гуруўлари бор. 2. Сальмонеллалар. Кауфман ва Уайт схема-сига 
кура, сальмонеллаларнинг О антигени буйича бир-биридан фарқ 
қиладиган 60 та тури маълум. Уларнинг 2000 дан ортиқ хил-лари 
(сероварлари) урганилган, шулардан 700 таси одамда учрай-Ди. 3. 
Эшерихиялар. Эшерихияларнинг 3 та энтеропатоген гуруҳи 
маълум:
а) энтеротоксиген
эшерихиялар.
Булар энтеротоксин
81


чиқаради, болалар ва катталарда ичкетар касаллигига сабаб булади 
(01, 08, 078, 0115 ва бошқалар); б) энтеропатоген эшерихия-лар. 
Булар чақалоқ болаларда колиэнтерит касаллигига сабаб булади 
(026, 055, 0111, 0127 ва бошқалар); в) энтероинвазив эше-рнхиялар. 
Бу эшерихиялар ичак шиллиқ пардасининг ичига кириб, 
дизентерияга ухшаган касаллик қузратади (0124, 0151 ва бошқа-лар).
4.
1ўатор юмалоқ ва таёқча шаклидаги патоген ва шартли патоген 
бактериялар: аризона, клебсиелла, қитобактер, энтеробак-тер, 
серротиа, протеус, иерсиниа, плосиомонас, стафилококклар, 
клостридиум псрфрингенс, қереус, стрептококклар, псевдомонас, 
вибрионлар. 
5.
Вируслар: а) энтеровируслар (Коксаки ва ЭХО); б) рото-
внруслар. 
Уткир ичак инфекциялари билан орриган бемор, бактерия ташиб 
юрувчи одам ва ҳайвонлар касаллик манбаи булиши мум-кин.
Шигеллез (дизентерия), эшерихоз, протеозда бёмор ва бактерия 
ташиб юрувчи инфекция манбаи булиб ҳисобланади.
Сальмонеллёз ва иерсининозда инфекция манбаи асосан ҳай-
вонлардир.
Стафилоккок интоксикақиясида, клостридиозда инфекция ман-
баи одам ва ҳайвон булиб ҳисобланади.
УИИ фекал-орал йул билан юқади ва тарқалади. Одам ор-
ганизмига овқат билан бирга микроблар ва уларнинг токсини ки-
рнши натижасида вужудга келадиган касалликларни овқат—ток-сик 
инфекциялари деб юритилади. Баъзан овқат билан организм-га фақат 
токсин тушади, бунда ҳам касаллик пайдо булади. Бу касалликларни 
овқат интоксикақияси деб юритилади. Овқат билан стафилоккок 
энтеротоксини тушганда пайдо буладиган касаллик шунга мисол 
булади.
Сальмонеллалар асосан гушт ва гушт маўсулотлари орқали 
срганизмга киради.
Эшерихиозда инфекция сут, сут маҳсулотлари, пишириб тай-
ёрлаб қуйилган гушт, балиқ, сабзавот ва бошқа маҳсулотлар ор-қали 
юқади. Бу касаллик контакт йу\ли билан ҳам юқиши мум-кин.
Иерсиниоз, протеоз, клостидиоз, қереоз, стафилококк овқат ин-
токсикақияси, аризон, клебсиелла, қитобактер, стрептококклар 
Қузгатадиган ичак касалликлари алиментар йул билан юқади. Ви-
руслар кўзратадиган ич кетар касалликларида инфекция ҳаво-чанг 
йули билан ҳам юқиши мумкин деб гумон қилинади.
УИИ 
ёз-куз мавсумида куп учрайди, чунки бу фаслларда ин-
фекқиянинг юқиши ва тарқалишига қулай шароит тугилади, бунда 
пашша ҳам жуда муўим роль йўнайди. Эпидемик вирусли 
гастроэнтерит қиш-куклам ойларида бир қадар кўпаяди ва болаларда 
катта 

Download 3,72 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   23   24   25   26   27   28   29   30   ...   257




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish