Тиббиёт олий билимгохлари учун укув адабиёт в. М мажидов юкумли


БУЙРАК ФАОЛИЯТИНИНГ УТКИР ЕТИШМОВЧИЛИГИ



Download 3,72 Mb.
Pdf ko'rish
bet229/257
Sana02.03.2022
Hajmi3,72 Mb.
#477270
1   ...   225   226   227   228   229   230   231   232   ...   257
Bog'liq
Мажидов В.М. Юкумли касалликлар.doc

БУЙРАК ФАОЛИЯТИНИНГ УТКИР ЕТИШМОВЧИЛИГИ
Бу ҳолат лептоспироз, геморрагик иситмалар, менингоэнқефа-
литлар, сепсис, вирусли гепатит, вабо, сальмонеллёз ва бошқа 
касалликларда кузатилади.
Буйрак фаолияти етишмозчилигининг бошлангич даврида асо-
сий касаллик симптомларидан ташқари чиқариладиган сийдик 
миқдори камаяди (бир кеча-кундузлик сийдик миқдори 500—1000 
мл ни ташкил қилади). Бемор ташна булиб, бели, унг ва чап 
қовургаларининг ости, қорни огрийди, огзи қаўрайди, тери ости 
клетчаткаси озгнна салқ1:йди.
Сув нагрузкаси билан синаб курилганда, яъни венага 500 мл 
изотоник эритма юбориб текширилганда ҳам сийдик чиқариш 
купаймайди. Сийдикда гиалин қилиндрлар, эпителий ҳужайра-лари 
топилади, ундгги натрий миқдори 10 ммоль/л 
ч
ни ташкил қилади. 
Мочевина ва креатинин курсаткичлари озгина купаяди.
Бундай .ўолат юз берганда буйракка зарарли таъсир курсата- 
диган антибиотиклар тайинланмайдн (уларнинг дозаси 50% га 
камайтирилади). Беморда шок аломатлари б$'лса, аввало уларни 
бартараф қилинади, Организмни қисман энергия билан таъмин- 
лаш ва хужайраларда калиини сақлаш учун бемор венасига 300 
мл 10% ли глюкозага 8 бирлик инсулин қушиб, томчи усули би 
лан юборилади.
*
Биологик мембранадарни мустаҳкам.лаш, қон томирлар дево-
432


рининг утказувчанлигини камаитириш ва яллирланишга қаршк 
таъсир курсатиш учун преднизолон (30 мг) ва гидрокортизон (125 
мг) венага қуйилади.
Торайнб қолган буйрак артерияларини кенгайтириш ва буй-
ракда- қон ҳаракатини яхшилаш учун пипольфен (1% ли эрит-
масидан 1—2 мл), эуфиллин (2,4% ли эритмасидан 0,1—0,2 мл/ кг), 
никотинат кислота (0,03—0,05 мг/кг ҳисобидан) венага аста-секин 
қуйилади. Шунингдек глюкоза (40% ли эритмасидан 10 мл), 
аскорбинат кислота (5% ли эритмасидан 10 мл) 
дам 
бую-рилади.
Гипергидратақияни камаитириш ва тугатиш хамда скйдик 
чиқаришни купайтириш учун лазикс ( 1 % ли эритмасидан 2,5 мг/ 
кг) ишлатилади.
Органйзмда азотли чиқиндиларни камаитириш учун истеъмол 
қилинадиган овқат таркибидаги оқсил ва калийга бой маҳсулот-лар 
миқдори кескин камайтирилади.
• Кўоннинг томирларда ивиб қолиш синдромининг олдини олиш 
ва томирлардаги қон ҳаракатини яхшилаш мақсадида гепарин 
(суткасига 200—400 бир/кг миқдорида) томчилаб венага қуйи-лади.
Гипер ёки гипокалиемиянинг олдини олиш учун бемор вена-сига 
кальқий хлорид ва кальқий глюконат (10% ли эритмасидан 10 мл) 
қуйилади.
Гипонатриемиянинг олдини олиш учун натрий хлориднинг изо-
тоник эритмасидан 200—300 мл венага томчилаб юборилади.
Буйрак'фаолияти* уткир етишмовчилигининг иккинчи дағври — 
олигурия пайтида бир суткада чиқариладиган сийдик миқдори 500 мл 
дан ошмайди. Бемор боши огриб, кунгли айнийди, қусади, овқат 
емайди. Ухлаиверади, баъзан тажовузкорлик ҳаракатлари кузатилади, 
танўда шиш пайдо булади, юз салқиб, қорин купчий-ди. Пастернақкий 
симптоми мусбат булади. Энқефалопатия, эк- , лампсия аломатлари
кузатилади. Беморнинг кузи хиралашади. I
Биокимёвий текширишда гипернатриемия, гиперкалиемия, ақи- I 
доз, креатинин (500—1000 ммоль/л гача) ва мочевина (30—50 ! 
ммоль/л гача) купайгани аниқланади. Қолдиқ азот 200—290 
ммоль/л, плазмадаги аммиак микдори 170—290 ммоль/л ташкил 
қилади. Сийдик — плазма коэфиқиенти 

Download 3,72 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   225   226   227   228   229   230   231   232   ...   257




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish