Тиббиёт билим юртлари талабалари учун ук


ЗАРАРСИЗЛАНТИРИШ ВА СТЕРИЛЛАШ МАКСАДИ, ХИЛЛАРИ ВА УСУЛЛАРИ



Download 0,64 Mb.
bet6/24
Sana21.02.2022
Hajmi0,64 Mb.
#61864
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   24
Bog'liq
Хамширалик

ЗАРАРСИЗЛАНТИРИШ ВА СТЕРИЛЛАШ МАКСАДИ, ХИЛЛАРИ ВА УСУЛЛАРИ
Зарарсизлантириш (дезинфекция)—юкумсизлантириш ~- объект, мухит ва нарсалардаги юкумли касалликлар КУзгатувчи микроорганизмлар (бактериялар, вируслар ва б ни йук.отишдир (1-жадвал).
11
ЗАРАРСИЗЛАНТИРИШ
Т

Учокдаги
I Якунин



Профилактике Кундалик
Усуллар
механик физикарий
-I-аралаш (комбинациялашган)

УСУЛЛАР
X куйдириш, кайпатиш,
юцори босим остида бутлаш



I

спирт, хлор, йод, водород персксид, марганцовка на б.



супуриш, артиш, чй*гни йукотиш, кулларни кшиш ва бошк.алар

(кимёвий омиллар)



(кул кучи билан) (физик омиллар)
Кундалик, профилактик ва якунловчи зарарсизлант ришлар фарк килинади. Кундалик зарарсизлантириш б мор ётган уйда узлуксиз олиб борилади, якунловчи э бемор касалхонага ёткизилгандан кейин утказилади. Пр филактик зарарсизлантириш юкумли касалликларнинго; дини олиш.максаддида даволаш-профилактика муассасг ларини, окава сувлар ва ахлатларни, жамоат тупланад ган жойлар (вокзал, \аммом, бозор, духон ва бошкала; ни мунтазам равишда тозалашдир.

Зарарсизлантиришнинг механик, физик ва кимёви усуллари мавжуд:

  1. Механик усулларга бино ва ундаги буюмларни х$ латта билан артиш; кийим-кечак ва курпа-ёстикни кокии
    чанг сургич билан тозалаш, бинони шамоллатиш, оклац буяш, кулни ювиш ва бошкалар киради. Бу усудда 50—7
    фоиз микроб бартараф этилади.

  2. Куритиш, куёш нури, ультрабинафша нурлар (симс кварц лампалари), олов (ахлат, чикиндиларни ёкиш, м
    талл буюмларни киздириш), к.айнок сув, зарарсизлант» риш хоналари ва махсус аппарат (автоклав) да сув бури
    иссик. х.аводан фойдаланиш физик усуллар х.исобланади.

3 Кимёвий усуллар кислоталар, ишкорлар, хлорли ох,ак, хлорамин, фенол, крезоллар (лизол, нафтализол), фор­малин, сулема ва бошкдлардан фойдаланилади.


Бир к.атор юцумли касалликларда зарарсизлантириш даволаш профилактика муассасалари ва уй шароитида утка­зилади. Юкумли ичак касалликлари (дизентерия, ич тер-лама ва бошкалар) да бемор фойдаланган идиш товок, 1% ли сода эритмасида 15 дакикд к.айнатилади. Ич кийимлар 2 фоизли совун-содали эритмада ёки хар к.андай ювувчи восита эритмасида 15 дак.ика кдйнатилади. Беморнингчи-к.индилари (нажас ва сийдиги) га КУрук. хлорли ох.ак се-пиб аралаштириб, бир соат куйиб к^йилгач, канализация ёки х.ожатхонага тукиб юборилади.
Беморнинг парвариши учун зарур буюмлар иситгич (грелка), тушама, чамбарак, тушама клеёнка, музли ре­зина халта 0,5 фоизли хлорамин эритмаси ёки бензил хлор-фенолга ботирилган латта билан артилади. Курпа, тушак, устки кийим шу эритмалардан бирига ботирилган кийим чуткаси билан тозаланади. Ванна, унитаз, раковина 0,5 фоизли тиниклаштирилган хлорли ох.ак эритмаси, хлора-миннинг I фоизли эритмаси ёки хлорбетанафтолнинг 0,5 фоизли эритмаси билан артилади.
Паразитар юкумли касалликлар (тепкили терлама, к_ай-талама терлама) да бемор ва у билан мулокртда булган кишиларни зарарсизлантиришда юкумсизлантирувчи во-ситалар кулланиб, беморнинг кийим-кечаги ва курпа-ёс-thfh зарарсизлантириш хонасига юборилади.
Гриппда беморнинг идиш-tobofh кайнок. сув билан икки-уч марта ювилади (ёки бирорта ювувчи восита эрит­масида кдйнатилади), румолчаси, сочири исталган ювув­чи восита эритмаси га ивитилиб, сунг к.айнатилади. Бемор ётган хонани тез-тез шамоллатиб, полихлораминнинг 0,2 фоизли эритмасига хулланган латта билан кунига 2—3 марта артиб турилади. Кизамик,, тепки (эпидемик паро­тит) касаллигида хонани мунтазам шамоллатиб, уй ан-жомларини эфллаб артиш керак.
Букма, кизилчада беморнинг идиш-tobofh, резина ва металл (буялмаган ва елимланган) ^йинчокдари 15 дакика кайнатилади, ич кийими, сочири ва румолчаси алох,ида TOFopara йигилади, 2 фоизли совун-содали эритмага иви-тилиб 15 дак,ика кайнатилади. Хона тез-тез шамоллатиб турилади, поли, жи\озлари, эшикларининг банди, дера-
13



за пештахтаси хлораминнинг 3 фоизли ёки водород пе роксиднинг сульфанол кушилган 3 фоизли эритмаси би лан артилади.
Сил касаллигида беморнинг шахсий туфдони 1/ Кисмигача сув билан тулдирилади, туфдон балг-амл тулганида унга 10 г курук хлорли охак солиб куйилад ва бир соатдан кейин канализацияга тукиб юборилад Туфдонга ярмигача 3 фоизли хлорамин эритмаси солс| х.ам булади. Беморнинг идиш-товоги 2 фоизли совун содали эритмада 15 дак,ик,а кайнатилади. Хонани ша| моллатиб, к,айнок,совунли эритмага ёки иситилган за| рарсизловчи воситаларга хулланган латта билан арти турилади.

Download 0,64 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   24




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish