Theoretical english grammar assessment


Тил - миллат маданияти кўзгуси



Download 451,77 Kb.
bet32/56
Sana07.04.2022
Hajmi451,77 Kb.
#535523
1   ...   28   29   30   31   32   33   34   35   ...   56
Bog'liq
Theoretical English Grammar - 2.1 (2)

44. Тил - миллат маданияти кўзгуси.
а) тўғри; б) нотўғри;
45. Ривожланиш, такомиллашиш дунёдаги барча тилларга хос.
а) тўғри; б) нотўғри;
46. Дунёдаги барча тилларга хос бўлган хусусиятлар қайси тил атамаси билан ифодаланади?
а) универсалийлар;
б) алгоритмлар;
в) алломорфизмлар;
47. Нима учун А. Навоий ўзбек тилини арабийлашган, форсийлашган деб қайд этган? Чунки:
а) ўзбек тили қайд этилган тиллардан кўп сўзлар ўзлаштирилган;
б) ўзбек тили қайд этилган тилларнинг барча грамматик воситаларини ўзлаштирган;
в) ўзбек тили қайд этилган тилларнинг барча товушларини ўзлаштирган;
48. Халқаро миқёсда бугунги кунда қайси тилдан янги сўз ва атамалар кўпроқ ўзлаштирилмоқда?
а) инглиз тилидан;
б) рус тилидан;
в) хитой тилидан;
49. Аниқ сўз ясовчи ва сўзнинг лексик маъносига таъсир ўтказмайдиган қўшимчалар қайси атамалар билан ифодаланади?
а) лексик ва грамматик қўшимчалар;
б) фонетик ва синтактик қўшимчалар;
в) стилистик ва фонологик қўшимчалар;
50. Тилларда синтетик грамматик восита деганда нима тушунилади?
а) грамматик қўшимчалар;
б) фонетик воситалар;
в) ёрдамчи сўзлар;
51. Дунё тиллари икки хил ёндашув асосида турларга ажратилади Улар қандай атамалар орқали қайд этилади?
а) генетик ва морфологик типология;
б) лексикологик ва трансформацион типология;
в) фонетик ва импликацион типология;
52. Тилларда аналитик грамматик воситалар деганда нима тушунилади?
а) грамматикага хизмат қилувчи ёрдамчи сўзлар;
б) фразеологик бирликлар;
в) бўғинлар;
53. Иккита грамматик восита битта грамматик маънони ифодаласа, у қайси атама билан изоҳланади?
а) синтетик-аналитик (ёки аралаш) грамматик восита билан;
б) парадигматик восита билан;
в) синтагматик восита билан;
54. Бўғин ва морф орасида қандай фарқ бор?
а) морфлар маъно англатувчи бирликлар, бўғинлар эса маъно англатмайди;
б) бўғинлар маъно англатувчи бирлик, морфлар эса маъно англатмайди;
в) ҳар иккиси ҳам маъно англатмайди;

Download 451,77 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   28   29   30   31   32   33   34   35   ...   56




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish