The innovative methods in teaching foreign languages: the role of skill and translation in teaching namangan, uzbekistan



Download 3,61 Mb.
Pdf ko'rish
bet60/132
Sana25.02.2022
Hajmi3,61 Mb.
#277105
1   ...   56   57   58   59   60   61   62   63   ...   132
Bog'liq
the innovative methods 1 anjuman 1

 
Абдувалиева Дилноза Исмаиловна 
Ассистент,Жиззах политехника институти 
 
ЧЕТ ТИЛЛАРНИ ЎРГАНИШ ВА ЎРГАТИШДАН МАҚСАД 
Annotation: In the state the author makes a choice on the basis of his perennial 
experience, the introduction of a foreign language, tselenapravlenno raskryvaet 
sushchnost sovremennoy uchebno-pedagogicheskoy deyatelnosti. 
Key words: tseli i zadachi obucheniya inostrannomu yazyku, vajnost 
izucheniya inostrannogo yazyka, lingvodidaktika, nauchnыe i prakticheskie printsipy, 
integratsiya, motivatsiya. 
Ҳар қандай ишга киришишдан аввал, албатта бирон-бир мақсад, вазифа 
олдинга қўйилади. Мақсадни амалга ошириш учун эса муайян йўл харитаси ва 
уни амалга ошириш учун воситалар белгиланади, аниқланади, ишлаб чиқилади. 
Восита ишнинг зоҳирий томонини ўрганиш орқали мақсаднинг ботиний 
ечимини топишда асосий қурол бўлиб хизмат қилади. Мақсад эса аниқ 
шаклланган, кўзланган бирон нарсани ечимини ечиш орқали мақсадли 
пировард натижага эришишдир. Мақсад ҳам илмий ҳам амалий тамойиллар 
орқали амалга оширилади. Ушбу мулоҳазадан келиб чиққан ҳолда табиий 
саволлар туғилади:
1) Бирон бир чет тилни ўрганишдан кўзланган мақсаднинг ўзи нимадан 
иборат?
2) Нима мақсадда ёшларга бир нечта чет тилларни ўргатамиз?
3) Чет тилларни ўқитишда қўлланилиб келинаётган методик услуб, 
воситалар қанчалик давр талабига жавоб беради?
4) Чет тилларни ўқитишда қўлланилаётган дарслик, қўлланма, бир тиллик 
ва кўп тиллик таржима луғатларни сони ва сифати қандай кўринишда?
5) Чет тилларни нофилологик йўналишларда ўрганиш учун бир неча 
йиллар давомида ажратилаётган ўқув соатлари ва сарф қилинаётган ҳаражатлар 
ўзини оқламоқдами?


75
Бизнинг ярим асрдан ортиқроқ даавр давомида чет тиллар ўқитувчиси 
сифатида олиб борган фаолиятимиз, маълум тажрибамиз асосида юқорида 
таъкидланган саволлар юзасидан баҳоли қудрат фикр юритмоқчимиз.
Чет тилларни ўқитишнинг узоқ тарихига чуқурроқ кирмаган ҳолда 
таъкидлаш лозимки, тил асосий мулоқот воситаси сифатида ҳар доим ҳам, бир 
тарафдан уларни халқларни бир-бирига боғловчи бетакрор феномен бўлса, 
иккинчи таарфдан уларни бир-бирларидан ажратувчи, ўзига хос бўлган ноёб 
ходиса, тўсиқ ҳамдир. Ушбу индивидуал ўзига хослик сабаб азалдан ўзга 
тилларни махсус ўрганиш амалий, илмий, албатта, ҳаётий эҳтиёжлардан бирига 
айланган.
Ҳар қандай тил миллат руҳини, менталитетини, миллий ўзига хослигини, 
тарихий илмий ва амалий тараққиётини ўзида намоён этувчи, асрлар оша 
асровчи “хазина” ҳисобланади. Шу боисдан ўзга тиллар “хазинаси”дан 
баҳраманд бўлишлик иштиёқи бир қатор чет тилларни ўрганишга чорлайди.
Тарихнинг гувохлик беришича қайси халқ вакиллари қанча кўп тилларда 
мулоқот қилиш имкониятига эга бўлган бўлса, шунча тез ва мукаммал 
тараққиёт йўлини топган, бу эса исбот талаб қилмайдиган аксиомадир.
Юқорида қўйилган саволларга жавоб излаш мақсадида, бир қатор 
лингвистик ва методик масалалар юзасидан фикр юритсак.
Маълумки тил феномени азалдан икки йўналишнинг объекти бўлиб 
келган. Биирнчи йўналиш назарий ааҳмиятга эга бўлиб, тилларнинг келиб 
чиқиши, уларнинг тарихи, структурал-семанитк хусусиятларини аниқлаш, 
қиёсий-типологик таҳлиллар орқали тилларни умумий ва ўзига хосликларини 
излаш билан бир қаторда, тилнинг ички ва ташқи дунёсини ўрганувчи 
соҳаларига эга бўлди. 
Сўнги икки аср мобайнида дунё тилшунослари эришган ютуқлар 
шубҳасиз катта эътирофга лойиқ. Дунё тиллариниг аксарият қисмида тилнинг 
ички тузилиши, ноёб белги хусусиятлари ҳамда тил ва жамият орасидаги 
боғлиқлик даражаси илмий таҳлил қилинди.
Шу ўринда табиий савол туғилади, ушбу “интеллектуал маҳсулот” қай 
даражада тилларни ўқитиш жараёнига тадбиқ этилди? Саволни бошқа тарзда 
қўйсак, тилшуносларнинг назорат изланишлари билан чет тиллар ўқитиш 
методикаси ўртасида боғликлик борми? Боғликлик бўлса, у қай даражада. 
Балким, тил назариётчилари ўз йўлларидан юришмоқда-ми? Бизнинг 
назаримизда, албатта боғлиқлик мавжуд, лекин ўта суст даражададир. Икки 
йўналиш ҳам “арависини ўзи тортиб” қабилида иш кўраётганга ўхшамоқда.
Бизнинг фикримизча, бундай ҳолатга чек қўймоқ лозим. Ҳар қандай 
илмий хулоса қачонки, у амалиётда тадбиқ этилса аҳамият касб этади. Бошқача 
бўлиши мумкин эмас, албатта, фундаментал изланишлар бундан истисно. 
Лекин, уларнинг ҳам пировард натижаси амалиётда исботланиши талаб 
этилади. XIX-XX аср тилшунослари томонидан турли-туман тиллар 
материаллари асосида қатор-қатор монографиялар, диссертациялар, назарий 
мулоҳазалар, йўриқномалар ёзилди, юзлаб худудий ҳамда ҳалқаро илмий-
амалий анжуманлар ўтказилди. Муҳокама қилинган масалалар чоп этилди, 
тавсиялар берилди. Лекин, уларни амалиётга тадбиқ этиш даражаси ҳали-хануз, 


76
юмшоқроқ қилиб айтсак, талаб даражасида эмас, ҳеч кимни қониқтирмайди, 
фойдали-фойдасиз томонлари таҳлил қилинмайди. Диссертация ёқланади, янги 
фикр мулоҳазалар берилади, илмий мақолалар чоп этилади. Лекин, улар 
эришган ютуқлар, мулоҳаза-таклифлар, таклифлигича қолиб кетади. Бундай 
холатга, бизнингча объектив ва субъектив сабаблар бор. Шу кунга қадар 
Республикада илмий ихтиро, кашфиётларни таҳлил қилиб, тўплаб амалиётга 
йўналтирувчи марказлашган “Илмий таҳлил” марказини йўқлиги, объектив 
сабаблардан бири ҳисобланса, тилшунос олимлар билан методист олимлар 
ўртасидаги илмий амалий алоқанин, ҳамкорликнинг йўқлиги субъектив 
сабаблардандир. 
Сўнги 
йилларда 
Республикамизда 
ташкил 
этилган 
“Инновацион ривожланиш вазирлиги”дан ушбу йўналиш бўйича катта ўзгариш 
кутмоқдамиз.
Албатта, бу икки “эгизак” илмий-амалий мақсадни кўзловчи соҳалар 
бирликда, бир-бирини тўлдирган ҳолатда фаолият олиб бориши талаб этилади. 
Қанчалар аччиқ бўлса ҳам айтиш жоизки, биз ҳозирги кунда чет тилларни 
ўргатишда ушбу кўрсатмаларга тўлиқ эриша олмадик.
Бизнингча, бундай холатга сабаб ўтган асрда шаклланган чет тилларни 
ўқитишнинг мақсад ва вазифаларини белгиловчи инструкция-йўриқномалар, 
кўрсатмалар доирасидан чиқиб кета олмаганимиздир. Ўтган асрда чет тилни 
ўрганишдан асосий мақсад қилиб, ўша тилда гапирувчи халқнинг мадаиняти ва 
адабиёти билан таништириш вазифаси белгиланган бўлса, ҳозирги кунга келиб 
бундай мақсад ва вазифа етарли эмас. Чунки, замон ўзгарди. Сўнги ярим аср 
давомида фан, техника, илм, иқтисодиёт шу даражада равнақ топдики, 
замондошларимизнинг нафақат моддий эҳтиёжи, балким, маънавий эҳтиёжлари 
ҳам кенгайиб бормоқда. Бунга биргина кичкина мисол тариқасида ҳозирги 
ёшлар шаҳсий смартфони-телефонисиз хаётини тасаввур ҳам қила олмаслигини 
келтиришимиз мумкин.
Замонавий тилшунослик ва тил ўқитиш методикаси ўзаро ҳамкорликда 
давр талаб эҳтиёжларидан келиб чиққан ҳолда мақсад вазифаларини, тадқиқот 
воситаларини, илмий амалий тамойилларини қайта шакллантирмоғи лозим.
Узлуксиз таълимнинг бошланғич ва ўрта мактаб пағоналарида анъанавий 
тарзда чет тилнинг фонетик хусусиятлари, грамматик қурилиши, лексик-
семантик бирликлари иерархик тамойиллар асосида ўқитилиб келинмоқда. 
Лекин, сўнги йилларда ушбу талаблар қаторига чет тилларда гапириш, мулоқот 
қилиши, ёзиш ҳамда ўзга халқлар маданиятини ўрганиш ва унга нисбатан 
ижобий муносабатда бўлиш кўникмаларини ҳам шакллантириш талаб 
этилмоқда. Олдинга қўйилаётган ушбу мақсад, вазифаларни амалга ошириш 
учун тез янгиланиб турувчи дарслик, қўлланмалар қаторида ўқувчиларни 
коммуникатив минимумини эгаллашлари учун махсус ўқув луғатларнинг 
аҳамияти катта ва айтиш мумкики, бу борада қилинадиган ишларни кўлами 
жуда кенг.
Маълумки, олий ўқув юртлар тизимида чет тилларни ўқитиш икки 
йўналишда амалга оширилади. Биринчи йўналиш филологик йўналиш бўлиб 
бўлғуси филолог чет тил ўқитувчиси тайёрланади. Бу борада Республикамизда 
сўнги ярим аср давамида ўзига хос илмий-амалий марказлар, мактаблар 


77
шаклланди, бир қатор салоҳиятли тилшунос олимлар етишиб чиқди, эътиборга 
лойиқ тажрибалар тўпланди.
Иккинчи йўналиш нофилологик йўналиш бўлиб унинг мақсад вазифаси 
турли фан соҳаларидаги талабаларга танлов асосида чет тиллардан бирини 
ўргатишдир. Бу йўналишнинг аудиторияси биринчи йўналишга нисбатан анча 
катта. Лекин, бу соҳада, кўп йиллик тажриба ҳамда эришган ютуқлар борасида 
мақтана олмаймиз. Чет тил ўқитишнинг энг оғриқли, ўта бўш, илмий-амалий 
нуқтаи назардан жиддий таҳлилга муҳтож соҳаси ҳисобланади.
Бизнинг фикримизча, ушбу йўналиш нафақат тилшунослар, методист-
услубчилар иштирокида, балки, давлатнинг юқори ташкилотлари иштирокида 
алоҳида муҳокама қилиниши ҳозирги замон чет тилларни нофилологик 
йўналишларда ўқитишдаги асосий мақсад ва вазифаларга ойдинлик киритган 
бўлар эди. 
Фойдаланилган адабиётлар: 
1. Ўзбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг Олий 
Мажлисга Мурожаатномасини ўрганиш ва кенг жамоатчилик ўртасида тарғиб 
этишга 
бағишланган 
ИЛМИЙ-ОММАБОП 
ҚЎЛЛАНМА. 
Тошкент 
«МАЪНАВИЯТ» 2019 й. 1-боб. 1.4-бўлим. “Илм-фан, таълим-тарбия, маданият 
ва санъат, спорт соҳаларини ривожлантириш йўлидаги муҳим қадамлар”, 
И.Саифназаров, А.Мухтаров, Т.Султонов, Ф.Усмонов. 21-бет. 
2. Ўзбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг Олий 
Мажлисга Мурожаатномасини ўрганиш ва кенг жамоатчилик ўртасида тарғиб 
этишга 
бағишланган 
ИЛМИЙ-ОММАБОП 
ҚЎЛЛАНМА. 
Тошкент 
«МАЪНАВИЯТ» 2019 й. 4-боб. 4.9-бўлим. “Миллий ғоя – биз учун куч-қудрат 
манбаи”, И.Саифназаров), 197-бет. 

Download 3,61 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   56   57   58   59   60   61   62   63   ...   132




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish