O’ZBEKISTON RESPUBLIKASI AXBOROT
TEXNOLOGIYALARI
VA KOMMUNIKATSIYALARINI RIVOJLANTIRISH VAZIRLIGI
MUHAMMAD AL-XORAZMIY NOMIDAGI
TOSHKЕNT AXBOROT TЕXNOLOGIYALARI UNIVЕRSITЕTI QARSHI FILIALI
“TELEKOMMUNIKATSIYA TEXNOLOGIYALARI FAKULTЕTI
3 - BOSQICH TT-11-18 GURUH TALABASI
Nazarov Aktamning
“ Tizimlar va signallarni qayta ishlash “ fanidan
7-Amaliy ishi
7-Амалиёт
БИР ЙЎЛАКЛИ (ПОЛОСАЛИ) ВА БАЛАНСЛИ МОДУЛЯТОРЛАРИНИ ТАДҚИҚ ЭТИШ.
Лаборатория ишини бажариш учун вазифалар
1. Бир полосали модуляторни тадқиқ қилиш.
2. Баланс модуляторни тадқиқ қилиш.
1. жадвал
uf, b
|
0
|
0,2
|
0,4
|
0,6
|
0,8
|
1
|
Uвўх,B
|
0
|
1
|
2
|
3
|
4
|
5
|
2. жадвал
Uf,B
|
0
|
0,2
|
0,4
|
0,6
|
0,8
|
1
|
Uвўх ,B
|
0
|
1
|
2
|
3
|
4
|
5
|
Ҳар иккала сигнал Uf ва UF амплитудаларини 1В қилиб ўрнатинг. Фаза сургич ёрдамида:
a) 1 қ 900 ; 2қ 900 б) 1 қ 450 , 2қ 900;
в) 1 қ 1350 , 2қ 900 г) 1 қ 900 , 2қ 450; д) 1 қ 900 2қ 1350
қилиб ўрнатинг. БПМ чиқишидаги сигналлар шаклини кузатинг ва чизиб оламиз
2. Баланс модуляторини тадқиқ қилиш.
Есм, В
|
0
|
0.4
|
0.6
|
1
|
1.2
|
1.4
|
1.8
|
2.6
|
3
|
А max, B
|
5
|
7
|
8
|
10
|
11
|
12
|
14
|
18
|
20
|
Аmax, В
|
5
|
3
|
2
|
0
|
1
|
2
|
4
|
8
|
10
|
М,%
|
0
|
20
|
60
|
100
|
83
|
72
|
55
|
38
|
33
| 3. жадвал
Nazorat savollari:
AM сигналларни олишда траизисторли модуляторлар модуляцияловчи сигнал актив элементларнинг кайси кутблари орасига берилганига караб фаркланади лар. 1. Ташувчи сигнал u ^ t) ва модуляцияловчи сигнал - um(t) биполяр транзисторнинг база-эмитгер оралигига берилган булса, база модуляцияси деб аталади. 2. Ташувчи сигнал uffi(t) база-эмитгер оралигига ва модуляцияловчи сигнал um(t) коллектор-эмиттер оралигига берилган булса, коллектор модулятори деб аталади. 3. Ташувчи сигнал u ^t) база-эмиттер оралигига, модуляцияловчи сигнал бир вактнинг узида база-эмитгер ва коллекгор-эмитгер оралигига берилса, бундай модулятор мураккаб модуляция тури цисобланади. Майдон транзисторлари ва электрон лампалардаги модуляторлар цам юкоридагиларга ухшаш номланадилар. Масалан: затвор оркали модуляция, сток оркали модуляция, бошкариш тури оркали модуляция ва анод оркали модуляция. Мисол тарикасида майдон транзисторидан фойдаланиб AM сигнал олиш жараёни билан танишамиз. Майдон траизисторли модуляторнинг нисбатан соддалаштирилган электр схемаси 1- расмда келтирилган.
М одуляторларнинг иш режими ва модуляциялаш сифати унинг статик модуляцион характеристикаси оркали бахоланади. Курилган силжиш оркали модуляция модуляторининг статик модуляциялаш характеристикаси деб, сток токи биринчи гармоникаси Ici нинг силжиш кучланиши Ес га боглик равишда узгаришига айтилади. Бу характеристикани улчашда ва цисоблаб чикишда Um=const, Em=const булиши керак. 6.8-расмда сток модулятори модуляцион характеристикаси келтирилган. Бу характеристикадан куйидагиларни аниклаш мумкин:
Izoh Domilla Nazorat savollariga shuncha jvob topa oldim.
Do'stlaringiz bilan baham: |