Texnologiyalari

M a’lumotlar  bazasini  yaratish: 
CR E A T E   TABLE 
operatori
 
C R E A T E   TA BLE  operatori  joriy  m a ’lumotlar  bazasida  berilgan 
n om   bilan  jadval  yaratadi.  Agar  m a ’lumotlar  bazasi  aktivlashm agan 
bo ‘lsa  yoki  berilgan jadval  nom i  mavjud  bo'lsa,  buyruqni  bajarishda 
xatolik  haqida  ogohlantiradi.
Sintaksisi:
C R E A T E   [T E M P O R A R Y ]  TA BLE  [IF  N O T   EXISTS] 
jadval  nom i  [(ustunlarni  aniqlash,...)]
[jadval  opsiyasi]  [select  ifoda]
M ySQ L  3.22  va  u n d a n   keyingi  versiyalarida  jadval  nom ini 
m a ’lum otlar_bazasi_nom i.jadval_nom i  kabi  ko‘rsatadi.  Yozuvning

---

bu  ko‘rinishi  ko'rsatilgan  m a iu m o tla r   bazasi  joriy  yoki  joriymasli- 
giga  bog‘liq  emas.
M ySQL  3.23-versiyasida  vaqtinchalik  jadval  yaratish  uchun 
T E M P O R A R Y   kalit  so'zi  ishlatiladi.  Vaqtinchalik jadval  bog'lanish 
y akunlanganda  avtomatik  tarzda  o'chiriladi,  uning  nom i  esa  beril­
gan  bog'lanish  davomida  haqiqiy  hisoblanadi.  Bu  shuni  anglatadiki, 
ikkita  turli  bog'lanishda  mavjud  jadval  xuddi  shunday  nom li  jadval 
bilan  yoki  bir  xil  nomli  vaqtinchalik  jadvallar  bir-biri  bilan  konf- 
liktsiz  ishlatilishi  m u m k in   (yoki  mavjud  jadval  vaqtinchalik  j a d ­
val  o'chirilguncha  yashirin  bo'lib  turadi).  M ySQL  4.0.2-versiyasida 
vaqtinchalik  jadvallarni  yaratish  uchun  C R E A T E   T E M P O R A R Y  
TABLES  vakolatiga  ega  bo'lish  zarur.
M ySQ L  3.23  va  und a n   keyingi  versiyalarida  ko'rsatilgan  jadval 
mavjud  bo'lsa,  xato  bermasligi  uchun  IF   N O T   EX ISTS  kalit  so'zi 
ishlatiladi.  Bu  holda jadval  strukturalarining  bir xilligi  tekshirilm ay- 
di.
H a r  bir  jadval  m a ’lumotlar  bazasi  katalogida  aniqlangan  fayllar 
to 'plam i  singari  tasvirlanadi.
u s tu n la rni_ a n iq la sh  
parametri 
jadvalda 
qanday 
ustun- 
lar  bo'lishi  kerakligini  belgilaydi.  Jadvalning  h ar  bir  ustuni  bo'sh 
b o iis h i  ( N U L L ),  odatga  ko'ra  qiymatga  ega  bo'lishi,  kalitli  yoki 
a v to in k r e m e n t( A U T O _ lN C R E M E N T )   bo'lishi  m u m k in .  Bundan 
tashqari,  h ar  bir  ustun  uchun  unda  saqlanadigan  m a ’lumotlar  tipini 
ko'rsatish  kerak.  Agar  N U L L   ham ,  N O T   N U L L  h am   ko'rsatilmasa, 
u  holda  ustun  N U L L   ko'rsatilgandek,  interpretatsiya  qilinadi. 
Agar  maydon  avtoinkrem ent  sifatida  belgilansa,  u  holda  jadvalga 
m a ’lumot  kiritilganda  va  bu  niaydonga  bo'sh  qiymat  ( N U L L ,  yoki 
hech  narsa  yozilmaganda)  yoki  0  kiritilganda  u n in g   qiymati  h ar  gal
1  ta  qiymatga  oshiriladi.  Jadvalda  avtoinkrement  maydon  faqatgina 
bitta  bo'lishi  m u m k in ,  shuning  uchun  uni  indekslash  shart  emas. 
A vtoinkrem ent  ketma-ketligi  1  dan  boshlanadi.
Qoidaga  ko'ra  ustun lar  quyidagicha  beriladi  (ustu n larn i_ an iq - 
lash):
u s tu n _ n o m i  tipi  [N O T   N U L L   |  N U L L ]
[ D E F A U L T   odatga  ko'ra  qiymati]
[ A U T O I N C R E M  EN T ] [P R IM A R Y   KEY] 
[reference_definition]

---

Ustun  tipi  (ustunlarni  aniqlash  p a ra m etrin in g   ustun  nom i  tipi) 
quyidagilardan  birortasini  qabul  qilishi  m u m k in :
•   butun:  INT[(length)]  [ U N S I G N E D )   [ZEROF1LL]
•   haqiqiy:  REAL[(length,decimals)]  [ U N S IG N E D ]   [Z E R O - 
FILL]
•   belgili:  C H A R (length )  [BINARY]  va  VA R C H A R (length)  [BI­
NARY]
•   katta  obyektlar  bilan  ishlash  uchun:  BLOB
•   matnli:  T E X T
•   sana  va  vaqt:  DATE  va  T I M E
Maydon  (ustun)  uzunligi  kiritilayotgan  qiymatda  jam i  nechta 
raqam  (belgi)  qatnashishi  kerakligini  aniqlaydi.  dec  qatnashgan  may- 
donlarda  esa  bu  o ‘nlik  kasrlarda  n u q tad a n   so‘ng,  ya’ni  kasr  qismi 
nechta raqam dan  iborat  bo‘lishi  kerakligini  bildiradi.  Bu  sonlar faqat­
gina  u stu n n in g   maksimal  uzunligini  hisoblash  uchun  ishlatiladi.
ustu n la rn i  aniqlashda  ustu n la r  soni  va  tipi  bilan  birga  chegara- 
lash  va  tekshirish  uchun  kalitli  va  indeksli  u s tu n la r  ro‘yxatini  ham  
berish  m um k in :
P R IM A R Y   KEY  ( i n d e k s l a n g a n u s t u n n o m i ,   ...) 
yoki
K E Y   [indeks  nomi]  (indekslangan  u stun   nomi,...) 
yoki
I N D E X   [indeks  nomi]  (indekslangan  u stu n  nomi,...) 
yoki
U N I Q U E  
[IN D E X ] 
[ in d e k s n o m i ]  
(in d e k slangan_ustun_ 
nomi,...) 
yoki
F U L L T E X T   [IN D E X ]  [indeks_nomi]  (in d e kslangan_ustun_ 
nomi,...) 
yoki
[ C O N S T R A I N T   symbol]
F O R E I G N   K E Y   [indeks  nomi]  (indekslangan  ustun  nomi,...)
[reference_definition]
yoki
C H E C K   (expr)
F O R E I G N   KEY,  C H E C K   va  R E F E R E N C E S   lar  ayni  vaqtda 
M ySQLda  hech  qanday  vazifani  bajarmaydi.  U lar  boshqa  SQ L-

---

serverlar  bilan  ham korlik  qilish  uchun  qo‘shilgan.  Shuning  uchun 
ularga  to ‘xtalmaymiz.
Ko‘p  hollarda  ustunga  kiritilgan  qiymatlar bir-biridan  farq  qilishi 
m um kin .  Agar  ustun  uchun  U N I Q U E   cheklanish  o'rnatilsa,  bu  u s­
tunga  mavjud  qiymatni  kiritishga  urinish  rad  etiladi.  Bu  cheklanish 
bo ‘sh  emas  ( N O T   N U L L )  deb  e ’lon  qilingan  ustunlarga  q o ‘llanishi 
m um kin .
Masalan,