Тети “МЕҲнат таълими” кафедраси


Ayollar ko’ylagi bazis vertikal to’g’ri chiziqlarini aniqlash



Download 158,23 Kb.
bet12/15
Sana23.02.2022
Hajmi158,23 Kb.
#137446
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   15
Bog'liq
Кийимларни лойихалаш энг янгги

Ayollar ko’ylagi bazis vertikal to’g’ri chiziqlarini aniqlash

1G

Vertikal bo’yicha 

1G = Vort.yeng.o'm+ PVort.yeng.o'm = 17.8 + 4

21.8



Vertikal bo’yicha 

1Т = Dold.bel + PD.old.bel = 40.4 + 1

41.4

ТB

Vertikal bo’yicha 

ТB = 0.5Dort.bel= 0.5  40.4

20.2

1N

Vertikal bo’yicha 

1N = 110 + 2

112

Ort bo’lak

1-5

Gorizontal bo’yicha o’ngga 

1 - 5 = 1|3Sbo'yin + PОbo'yin= 18.3:3 + 1

7.1

5-6

Vertikal bo’yicha yuqoriga 

5 - 6 = 1|4 (1 - 5) + 0.5 = 7.1:4 + 0.5

2.1

6-7

Vertikal bo’yicha 

6 – 7 = Vyelka

6.4

7-8

Gorizontal bo’yicha o’ngga 

7 - 8 = Shyelka

13.3

8-9

Gorizontal bo’yicha o’ngga 

Psolqi = 8 – 9 = 2.5 + 0.5

3

6-8

Qiya chiziq ↘

6-8 = Shyelka +Pvitochka+Psolqi = 13.3 + 2.5 + 0.5

16.3

1-10

Vertikal bo’yicha pastga 

1-10=0.3(Dort.bel +Pd.ort.bel)=0.3(40.4+1)

12.4

10-11

Gorizontal bo’yicha o’ngga 

10-11 = 0.5(Short + Psh.ort) = 0.5 (18.2 + 1)

9.6

6-12




6-12=1|4 6-8=1|416.3

4.0

ТТ1

Т nuqtadan gorizontal bo’yicha o‘ngga 

ТТ1 =1.0 ∻1.5 sm




11 – Мавзу: Ёқаларни лойихалаш ва
моделлаштириш.


РЕЖА.

  1. Ўтказма ёкаларни М 1:4 да лойихалаш.

  2. Ёкаларни техник моделлаш.

  3. Ўтказма ёкалар хакида умумий маълумотлар бериш.

Таянч иборалар:
Тик ёка, кўтармали-кайтарма ёка, ясси ёкалар.
Бўйинга ёпишиб турадиган ва бўйиндан анча узокда ётувчи ёкалар турлари.


Адабиётлар:
2,14,8,11,13,7,15,3,9

Кийимнинг ташкил кўринишида ёкалар мухим рол ўйнайди ва кўпинча мода йўналишини ўзида акс эттиради. Ёкаларнинг турли хил шакллари бўлади. Булардан энг характерлилари: тик ёка, кўтармали-кайтарма ёка, ясси ёкалар. Бўйин ўмизига ўтказилишига ва лойихаланишига кўра ёкаларнинг ўтказма ва олд бўлак билан яхлит ёка турлари кўп учрайди. Ёкаларни бўйинга ёпишиб туриш даражасига караб: бўйинга ёпишиб турадиган ва бўйиндан анча узокда ётувчи ёкалар турига бўлинади.


Такилмаси юкоригача бўлган кўтармали кайтарма ёка чизмаси (34-расм, а)

БнЯА қ 18 см


1. Тўгри бурчак чизиб унга А нукта кўйилади.
2. АА1 қ БнЯА+0,5 ,қ 18+0,5 қ 18,5 см (ёка узунлиги).
3. Аа қ 2-4 см (ёкани бўйин ўмизига ўтказиладиган нукта).
Назорат саволлари:
1.Ўтказма ёкаларни М 1:4 да лойихалашнг.

    1. 2.Ёкаларни техник моделлаш. Хақида маълумот беринг. 3. Тўғри бурчак чизилиб, бурчакка А нуқта қўйилади.

    2. АА1 =BnYaA+(0,5-1)=14,5+(0,5-1)=15 sm (ёқа узунлиги).

    3. Аа=1-2 sm (ўтказма нуқтаси).

    4. а нуқта А1 нуқта билан бирлаштирилади ва 3 бўлакка бўлинади, ҳамда I, II нуқталар билан белгиланади.

    5. I нуқтадан юқорига 0,3 см қўйилади.

    6. А1 ва II нуқталар орасига 2 га бўлиниб, пастга 0,2 см қўйилади.

    7. а, 0,3 см, II, 0,2 см, А1 нуқталар равон эгри чизиқ билан бирлаштирилади. (ўтказма чизиғи).

    8. А1 нуқтадан юқорига вертикал чизиқ ўтказилади.

    9. аа1 =7-8 см (ёқа кенглиги).

    10. а1 нуқтадан горизонтал чизиқ ўтказилиб, А1 нуқтадан ўтказилган вертикал билан кесишган нуқта В билан белигаланади.

    11. VV1=3-5 (ёқанинг учи).

    12. A1A2=2-2,5 (ўтим хақи).

    13. A2A3=0,5-1 (ёрдамчи нуқта).

    14. A1A4=2-2,5 (ёқанинг тик қисми)

    15. а2А4 чизиқ ўтказма , яъни аА1 чизиғига параллел қилиб ўтказилади.

    16. А4 нуқта V1 нуқта чизғич билан бирлаштирилади.

    17. А4 нуқта А3 нуқта билан равон эгри чизиқ билан бирлаштирилади.

  1. Очиқ бортли қайтарма ёқа.

  1. Тўғри тўртбурчак чизилиб, бурчакка А нуқта қўйилади.

  2. АА1 =BnYaA+1=14,5+1=15,5 sm (ёқа узунлиги)

  3. А1 нуқтадан юқорига вертикал чизиқ ўтказилади

  4. А1 А2=1 sm (ёрдамчи нуқта)

  5. АА3 = АА1 :2 (ёқанинг ўртаси)

  6. А, А3, А2 нуқталар равон эгри чизиқ ёрдамида туташтирилади

  7. АV=A1V1 =7-8 см (ёқа кенглиги)

  8. V1V2 =3-5 см (ёқа учи).

  9. V2 нуқта А2 нуқта билан бирлаштирилади.

  10. VV3= 1 см (ёқа кенглигини тўғрилаш)

V3 нуқта V1 нуқта билан бирлаштириладиЎтказма ёкалар хакида умумий


12-мавзу: Андозалар лойихасини тузиш ва уларни техник кўпайтириш.
Режа:

    1. Андозалар лойихасини тузиш.

    2. Андазаларни нур,гуруҳлаш,пропорционал ҳисоблаш ЭҲМ лаш ёрдамида кўпайтириш усуллари.

    3. Мода журнал турлари ва улардан фойдаланиш.


Download 158,23 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   15




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish