Термодинамиканинг биринчи қонуни


Бир бирлик миқдордаги (1кг, 1м3 ёки 1 кмоль) газни 10С га иситиш учун сарфланадиган иссиқликнинг миқдорига, газнинг иссиқлик сиғими деб юритилади



Download 0,63 Mb.
bet5/6
Sana20.07.2022
Hajmi0,63 Mb.
#826884
1   2   3   4   5   6
Bog'liq
2-маъруза.Т ваИУА.2-курс

8. Бир бирлик миқдордаги (1кг, 1м3 ёки 1 кмоль) газни 10С га иситиш учун сарфланадиган иссиқликнинг миқдорига, газнинг иссиқлик сиғими деб юритилади.

  • 8. Бир бирлик миқдордаги (1кг, 1м3 ёки 1 кмоль) газни 10С га иситиш учун сарфланадиган иссиқликнинг миқдорига, газнинг иссиқлик сиғими деб юритилади.
  • Шунга мос равишда, газнинг иссиқлик сиғими ҳам 3 хил бўлади,
  • 1. Газнинг масса бўйича иссиқлик сиғими;
  • 2. Газнинг ҳажм бўйича иссиқлик сиғими;
  • 3. Газнинг киломоль бўйича иссиқлик сиғими.
  • Шунга кўра, газнинг иссиқлик сиғимини 3 хил ишора билан белгилаймиз, шунингдек, уларнинг ўлчов бирликлари ҳам 3 хил бўлади, яъни
  • 1. с - масса бўйича иссиқлик сиғими, Ж /(кг К);
  • 2. С- ҳажм бўйича иссиқлик сиғими, Ж /(м3 К);
  • 3. µс - киломоль иссиқлик сиғими, Ж /кмоль.
  • Газнинг киломоль иссиқлик сиғими масса бўйича иссиқлик сиғимининг молекуляр массага кўпайтмасидан иборат, яъни;
  • µс = сµ, Ж/(кмоль К) (2.12)
  • Масса бўйича иссиқлик сиғими киломоль иссиқлик сиғимини газнинг молекуляр массасига бўлган нисбатига тенг
  • (2.13)
  • 4-Газларнинг иссиқлик сиғими.

Ҳажм буйича иссиқлик сиғими, масса бўйича иссиқлик сиғими билан газ зичлигини кўпайтмасига тенг.

  • Ҳажм буйича иссиқлик сиғими, масса бўйича иссиқлик сиғими билан газ зичлигини кўпайтмасига тенг.
  • (2.14)
  • Умумий ҳолатда, учала турдаги иссиқлик сиғимларини ўзаро боғловчи ифодалари мавжуд. Улар қуйидагилар:

Фараз қилайлик, қўзғалувчан поршенли цилиндрга 1кг ишчи жисм (газ) тўлдирилган (Расм 2.12). Цилиндр ичидаги газнинг босими р муҳит босимидан юқори. У ҳолда поршен кўтарилиб кетмаслиги учун (мувозанатлаш учун) бирор юк қўйиш керак бўлади. Унинг оғирлиги G= p F бўлиши керак.

  • Фараз қилайлик, қўзғалувчан поршенли цилиндрга 1кг ишчи жисм (газ) тўлдирилган (Расм 2.12). Цилиндр ичидаги газнинг босими р муҳит босимидан юқори. У ҳолда поршен кўтарилиб кетмаслиги учун (мувозанатлаш учун) бирор юк қўйиш керак бўлади. Унинг оғирлиги G= p F бўлиши керак.
  • бу ерда F - цилиндрнинг кўндаланг кесим юзаси.
  • Юкни мувозанат ҳолатда ушлаб турган газнинг потенциал энергияси қуйидагича бўлади
  • G ∙ g ∙ h = p ∙ F ∙ g ∙ h = p V, чунки
  • .
  • бу ерда g - тортиш кучининг эркин тушиш тезланиши,Ушбу мисолимиздаги газнинг тўла энергияси қуйидагича бўлади:
  • (2.27)
  • Расм 2.12

Download 0,63 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish