Термиз филиали “анатомия ва клиник анатомия” кафедраси



Download 1,48 Mb.
bet85/118
Sana23.02.2022
Hajmi1,48 Mb.
#163321
1   ...   81   82   83   84   85   86   87   88   ...   118
Bog'liq
Патанатомия. УУМ-2018 й. — копия 170221183930

Таянч иборалар: Гепатит, гепатоз, цирроз, ёғли дистрофия, сариқ дистрофия, қизил дистрофия, гепаторенал синдром, Каунсильмен таначаси, Маллори таначаси.



  • Жигар – одам организмидаги энг йирик без аъзо ҳисобланади.

  • Вазни 1200-1500 г, тана вазнининг 1/50 қисмини ташкил қилади.

  • Гепатоцитлар жигар вазнининг 90%, хажмининг 70% ташкил қилади.

  • Ҳар бир миллиграмм жигар тўқимасида 202 000 та ҳужайра, ундан 172 000 гепатоцитлар, 30 000 строма ҳужайралари мавжуд.

  • Гепатоцитлар кўп қиррали, думалоқ, тўрт бурчакли, катталиги 30 мкм ли ҳужайралар ҳисобланади.

  • Гепатоцитлар хайвонлар жигарида 150 кун умр кўради.

  • Жигар ҳужайралари жуфт-жуфт устунлар пайдо қилиб жойлашади, уларни иккала томонадан ҳам Диссе бўшлиғи ва синусоид эндотелийси ўраб туради.

  • Синусоидлар эндотелийси орасида макрофаг хусусиятига эга бўлган Купффер ҳужайралари ўрин эгаллаган.

  • Диссе бўшлиғида Ито ҳужайралари ёки липоцитлар жойлашган.

  • Жигар тўқимаси структур бирлиги “марказида v centrals бўлган чин бўлакчалардан” иборат.

  • Раппапорт бўйича учта функционал майдонлар (ацинуслар) фарқ қилинади. 1-си портал учлик томирлари атрофида; 3-си марказий вена атрофида; 2-си улар оралиғида жойлашган.

  • Улардаги ҳужайралар функцияси бўйича фарқ қилади.

  • 1-майдонда Кребс цикли ферментлари кўп, моддалар алмашинуви устун, ўт кислотаси кўп ишлаб чиқарилади.

  • 3-майдонда – дорилар метаболизмида иштирок этувчи цитохром Р450 ферментлари ва глутаминсинтетаза кўп, захарлар нейтралланади.

  • 2-майдонда гликонеогенез, гликолиз ва кетогенез амалга ошади.

  • ДИСТРОФИК КАСАЛЛИКЛАРИ: паренхиматоз гиалин-томчили ва гидропик диспротеинозлар, паренхиматоз ёғли гепатоз, ўткир токсик некротик гепатодистрофия, углеводли ферментопатияли гепатозлар.

  • ДИСЦИРКУЛЯТОР КАСАЛЛИКЛАРИ: Мускат жигари, шок жигари.

  • ЯЛЛИҒЛАНИШЛИ КАСАЛЛИКЛАРИ: Вирусли гепатитлар, аутоиммун гепатит, токсик гепатит, алкаголли гепатит, бактериал ва паразитар гепатитлар.

  • ДИСРЕГЕНЕРАТОР КАСАЛЛИКЛАРИ: Жигар циррозлари: портал, постнекротик ва билиар.

  • ЎСМАЛАРИ: Гепатоцеллюляр рак, холангиоцеллюляр рак, аралаш ҳужайрали рак.


  • ВИРУСЛИ ГЕПАТИТ, бу - гепатотроп вирусларнинг цитотоксик ва аутоиммунлаш таъсири натижасидаги жигарнинг яллиғланишли касаллигидир.

  • ЭТИОЛОГИЯСИ: А, В, С, D, Е, F, G гепатотроп вируслар.

  • А вирусли гепатит доимо ўткир кечади, фекал-орал йўл билан юқади, вирус бевосита цитотоксик таъсир кўрсатиб, жигар ҳужайраларини некрозлайди.

  • Е вирус ҳам фекал-орал йўл билан юқиб ўткир вирусли гепатит қўзғатади.

  • В ва С вирусли гепатитлар ўткир ҳамда сурункали кечади, парентерал йўл билан, ҳамда йўлдош орқали онадан болага ўтади. Вирус билан касалланган гепатоцитлар иммун реакциялар орқали йўқ қилинади.

  • D вирус фақат В вирус билан касалланганларга юқади

  • F, G вируслар, В ва С борлигида юқади ва гигант ҳужайралар пайдо қилади.

  • Шиддатли некротик гепатит

  • А ва Е вируслар қўзғатган

  1. Массив некроз ва қон қуйилиш ўчоқлари.

  2. Вакуоляр дистрофия

  3. Каунсилмен оқсили

  4. Портал йўлларидаги лимфоид инфильтрация

  5. Лимфоцитлар ва макрофаглардан иборат.

  • Сурункали актив гепатит

  • Перипортал пағонасимон некроз

  • Кўприксимон некрозлар

  • Некроз атрофидаги лимфоцит, макрофаг ва плазматик ҳужайралардан иборат инфильтрат

  • Гиалин-томчили оқсилли дистрофияга учраган гепатоцитлар

СУРУНКАЛИ НОФАОЛ ВИРУСЛИ ГЕПАТИТ

  • 1. Лимфоид инфильтрация фақат портал йўллари атрофида

  • 2. Портал йўллари томирлари сиқилган

  • 3. Портал йўллари чегарасида пағонасимон некроз мавжуд

  • 4. Жигар ҳужайраларининг вакуоляр дистрофияси




  • Циррозга айланувчи вирусли гепатит С




  • 1. Перипортал соҳада лимфоид фолликула пайдо бўлиши

  • 2. Перипортал соҳада массив лимфоид инфильтрация ва склероз

  • 3. Гепатоцитларнинг сохта бўлакчалар пайдо қилиши

ЖИГАР ЦИРРОЗИ ТУРЛАРИ



  • ПОРТАЛ ЦИРРОЗ – майдатугунли цирроз – атрофик цирроз

  • САБАБЛАРИ: Сурункали гепатит, ёғли гепатоз, алкоголли гепатит, токсик гепатит.

  • МОРФОЛОГИЯСИ: жигар атрофияланиб кичиклашган, майда бўлакли (1 см), ранги оқ-сариқ, қаттиқ.

  • ПОСТНЕКРОТИК ЦИРРОЗ – йирик тугунли, деформацияли

  • САБАБЛАРИ: Ўткир вирусли гепатит, токсик дистрофия

  • МОРФОЛОГИЯСИ: деформацияланган, йирик бўлакли (3 см), ранги оч-жигарранг, кулранг.

  • БИЛИАР ЦИРРОЗ – бирламчи ва иккиламчи аралаш цирроз

  • САБАБЛАРИ: Ўт-тош касаллиги, ўсмалар, чандиқлар

  • МОРФОЛОГИЯСИ: катталашган, тўқ яшил, аралаш тугунли

ЖИГАР ЦИРРОЗИ АСОРАТЛАРИ



  • 1) Жигар комаси, энцефалопатия.

  • 2) Қизилўнгач ва меъда шиллиқ ости веналари варикоз кенгайиши ва қон кетиши, ўткир постгеморрагик анемия, геморрагик шок.

  • 3) Асцит, унинг перитонитга ўтиши.

  • 4) Дарвоза венасининг тромбози.

5) Циррознинг ракга малигнизацияланиши.

ЖИГАРНИНГ БИРЛАМЧИ РАКИ





  • ЖИГАР РАКИ ОЛДИ ЖАРАЁНЛАРИ: Вирусли гепатит С, цирроз, алкоголизм, описторхоз.

  • МАКРОСКОПИК ТУРЛАРИ:

  • 1) Тугунли, массив, уницентрик рак;

  • 2) Кўп тугунли, мультицентрик рак;

  • 3) Диффуз рак – “Цирроз-рак”

  • МИКРОСКОПИК ТУРЛАРИ:

  • 1) Гепатоцеллюляр – жигар ҳужайрали рак;

  • 2) Холангиоцеллюляр – ўт йўли эпителийси раки;

  • 3) Гепато-холангиоцеллюляр – аралаш ҳужайрали рак.

МЕТАСТАЗЛАНИШИ: 1) Лимфоген – портал соҳа ва қорин пардасига; 2) Гематоген – ўпка, суякга.

Download 1,48 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   81   82   83   84   85   86   87   88   ...   118




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish