Термиз филиали “анатомия ва клиник анатомия” кафедраси



Download 1,48 Mb.
bet69/118
Sana23.02.2022
Hajmi1,48 Mb.
#163321
1   ...   65   66   67   68   69   70   71   72   ...   118
Bog'liq
Патанатомия. УУМ-2018 й. — копия 170221183930

Сурункали лейкоз – секинлик билан бошланади ва узоқ давом етади. Қонда ва қон яратувчи органларда гемопоезнинг оралиқ ҳужайралари, нисбатан такомил топган ҳужайралари ўсма ҳужайраларига айланиб кўпаяди. Етилган ҳужайраларнинг сони кескин камаяди. Сурункали лейкозлар гемопоезнинг қайси бир қатори зарарланганлигига қараб:

  1. Сурункали лимфопоезли лейкоз

  2. Сурункали моноцитар лейкоз – асосий ўзгаришлар лимфоид органларнинг стромасида паренхиматоз органларнинг периваскуляр майдонларида ривожланади.

  3. Сурункали миелоцитар лейкоз – суяк кўмигида, жигарда, талоқда, буйраклар ҳамда ўпкадаги ўзгаришлар устун туради.

  4. Сурункали еритроцитар лейкоз – суяк кўмигида, барча ясси суякларда ҳам, талоқнинг қизил пульпасида, жигарда морфологик ўзгаришлар устун туради.

  5. Сурункали тромцитопенияли лейкоз – коагулопатия, геморрагик синдром, ДВС синдром устун туради.

Морфологик ўзгаришлар лейкозларнинг генезига қараб лимфоцитар лекозда асосий ўзгаришлар тимус ҳамда лимфа тугунларида ривожланади.
Сурункали лейкозда суяк кўмиги майдони кенгайиб суякнинг қаттиқ тўқимаси емирилади. Суяк кўмиги йиринг рангига киради “пиеоитли кўмик”, натижада суякларда патологик синишлар ривожланади. Сурункали лейкоздан миелоцитар лейкозда талоқ 6-8 кг гача, жигар 8-10 кг гача катталашади, яъни спленомегалия, гепатомегалия пайдо бўлади. Лейкозлардан ташқари қон яратувчи органларда ҳамда лимфоид тўқимада бир жойдан ривожланадиган уницентрик ҳолда намоён бўладиган периферик хавфли ўсмалари ҳам учрайди. Уларни лимфома, лимфосаркома дейилади. Кўпинча улар ретикуляр ҳужайралардан ўсиши мумкин. Унда ретикулосаркома, Ходжкин касаллиги, баъзида еса бир неча ретикуляр ҳужайралар бир-бири билан қўшилиб кўп ядроли гигант ҳужайраларни пайдо қилади. Бу Березовский-Штернбергер ҳужайралари дейилади ва бу касаллик бир сўз билан лимфогранулематоз касаллиги ҳам дейилади. Баъзида ўсмалар лимфоид органлардаги ҳамда суяклардаги плазматик ҳужайралардан ҳам ўсиши мумкин. Бу кўпинча ясси суяклардан бошланади ва плазмацитома дейилади. Агар бу ўсма бир неча суякларга тарқалса миелома касаллиги дейилади. Унинг асосий клиник белгиси қон плазмасида нормада учрамайдиган макромолекуляр оқсилларнинг пайдо бўлиши ҳисобланади ва бу оқсиллар буйрак каналчаларида тиқилиб иккиламчи тубулопатия касаллигига яъни миелома буйрагига олиб келади. Бирламчи тубулопатия – ОПН. Иккиламчиси 2 та бўлади: 1) Подагра буйраги 2) Миелома буйраги



Download 1,48 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   65   66   67   68   69   70   71   72   ...   118




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish