Термиз филиали “анатомия ва клиник анатомия” кафедраси



Download 1,48 Mb.
bet100/118
Sana23.02.2022
Hajmi1,48 Mb.
#163321
1   ...   96   97   98   99   100   101   102   103   ...   118
Bog'liq
Патанатомия. УУМ-2018 й. — копия 170221183930

Булбон формаси. Бургалар чаккан жойга нисбатан регионар лимфа тугунларда уткир лимфоденит ривожланади; лимфа тугунлари блчамлари буйича катталашади, спайкали, олдинига зич, огрикли, устидаги тери коплами кизаради, кейинчалик уларнинг йиринглаши ва ярага айланиши (касалликнинг 5 – 10кунларида). Микроскопик уткир – сероз геморагик яллигланиш, шиш, лимфа тугунлари синусларида куп микдорда микроорганизмлар, тугун тукимаси некрозланади ва некрозга жавоб тарикасида атрофдаги тукималарни йирингли эришини юзага келишини куриш мумкин.
Яхши сфатли кечганда жараён склероз билан тугайди (массиф деформацияли чандик). Одатда инфекциянинг генерилизацияси пайдо булади (лимфоген ва гемотоген табиатли). Узгаришлар худди бирламчи булади. Талок тезда катталашади, пульпани куп яллигланиши некроз учоклари ва микроцитар инфилтрация аникланади. Упкаларда иккиламчи улатли пневмония (зотилжам) ривожланади. Сериз – геморогик учокли аралаш бронхопневмония манзарасида куп микдорда кузгатувчилар эксудатда аникланади. Зотилжам майдони кулранг – сарик – кизил рангла, зичлашган, кесмала шиллик кизилрок юзали ва майдонларда кон куйилишлар фибринозли плеврит кузатилади.
Иккиламчи улатли зотилжам хар 10 – кузатмаларда ривожланади. Зотилжам улатли беморларда атрофдагилар учун хатарлидирлар. Эпидемияни янги ривожланиш даври бошланади. Жигарда, буйракларда ва юракларда дистрофик узгаришлар келиб чикади.
Тери формаси. Бу форма бубонлидан бирламчи аффектлилиги, одатда кул – оёкларда булиши билан фаркланади. У «улат фиктенаш» ёхут улатли геморрагик карбокул тарзида кечади.
Узгаришлар регонар лимфа тугунларида ва бошка аъзоларда улатнинг бубонли формаси билан аналогикдир.
Бирламчи – упкали улат. Хаво – томчи йул оркали юкади. Касаллик 2 – 4кун кечади. Юкори харорат, куп микдорда балгам ажралиши, кайсики тезда конли булади, яккол кафас кисилиши характерлиди. Бу формада улим 100%. Учокли ёки булакчали пневмония билан плеврани фибриноз яллигланиши ривожланади.
Упкадаги учок ацинардан то булакчали улчамга, кулранг – кизил рангга эга. Упкалар зич консистенсияли, кесим юзаси шиллик. Упкаларни микроскапик текширганда сероз геморрагик яллигланиш, кон куюлишлар, некроз учоклари, бронх ва трохеяда уткир катарал яллигланиш аникланади. Бу беморларнинг терисидан куп микдордаги кон куйилишлар булади. Жигар, буйраклар ва юракда яккол дистрофик узгаришлар куринади. Умумий огир интоксикация кузатилади. Бирламчи упкани улатли бемордан юктирган одада худди шундай форми ривожланади.
Бирламчи септик форма.
Сепсис (септицемия) манзарасини эслатади, махсус узгаришларга эга эмас. Бактериоскопик ва ьактериологик текширувлар ёрдамида куйилади. Ксаллик давомийлиги 1 – 2кун. Бу формада улим 100%.
ЧИН ЧЕЧАК.Чин чечак – уткир юкумли контагиозли вирусли касаллик, терини, упкаларни, камдан – кам бошка аъзоларни шикастлаши билан характерланади.
ВОЗ маълумотларига кура, чечак ер шарида бутунлау тугатилган, бирок бу вирус бутунлай харбий курол аслахаларида бактериологик курол сифатида сакланади.

Download 1,48 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   96   97   98   99   100   101   102   103   ...   118




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish