Теплоэнергетика 10



Download 136,34 Kb.
Pdf ko'rish
bet6/8
Sana24.04.2022
Hajmi136,34 Kb.
#579964
1   2   3   4   5   6   7   8
Bog'liq
ZcGRKF9dSE6ucXW1auQ1dZ3jAsuWL7YpG7xod8cl

Чегаравий шартлар
Бирламчи чегаравий шартлар 
ҳароратнинг фазовий чегараларига 
тарқалишида ва вақт бирлигида ўзгаришида белгиланади. 
Иккиламчи чегаравий шартлар 
– жисмнинг фазовий чегараларига 
иссиқлик оқимининг тарқалиши ва унинг вақт бирлигида ўзгариши берилади. 
Учламчи чегаравий шартлар 
жисм юзасидаги иссиқлик оқими 
зичлигининг (жисм иссиқлик ўтказувчанлиги ҳисобига) жисм юзаси ҳарорати 
ва ўраб турувчи муҳит ҳарорати билан боғланиши берилади: 
Тўртламчи чегаравий шартлар 
– ҳарорат майдонининг узлуксизлик ва 
икки муҳит (жисм) тегиш юзасида энергия сақланиш қонуни яъни иккала 
муҳит(жисм)да ҳароратлар ва иссиқлик оқими зичлиги ўзгарувчанлиги 
ҳисобига тенглашишини ифодалайди: 


Конвектив иссиқлик алмашинишнинг 
дифференциал тенгламалари
энергия тенгламаси 
 
 
 
бунда τ - вақт, с; α - ҳарорат ўтказувчанлик, м
2
/с; 
ўқларида тезлик вектори проекцияси, м/с;


























2
2
2
2
2
2
z
t
y
t
x
t
a
z
t
y
t
x
t
t
z
y
x




z
y
x
z
y
x
,
,
,
,




0



z
y
x



энергия тенгламаси иссиқлик ўтказувчанлик 
дифференциал тенгламасига айланади 

































,
)
(
,
)
(
,
)
(
z
c
z
z
y
c
y
y
x
c
x
x
x
t
t
g
d
D
y
t
t
g
d
D
x
t
t
g
d
D























Ўхшашлик назариясини иссиқлик 
берилишига қўллаш
Иссиқлик алмашиниш коэффициентини аналитк ва сонли ҳисоблашлардаги
кўрсатилган қийинчиликлар борлиги сабабли конвектив иссиқлик алмашинишининг 
дифференциал тенгламасини интеграллаш асосида амалиѐтда иссиқлик беришни 
ифодалаш учун ўхшашлик назарияси кенг тарқалади, бу назария ҳодисалар ўхшашлиги 
илмига асосланади. 
Техникада геометрик ўхшашлик тушунчаси физик ҳодисалар ўхшашлигига кенг 
тарқалган. Геометрик ўхшашлик жисмнинг чизиқли ўлчамлари ўхшашликлари 
пропорционалликларида ифодаланади: 
const
C











'
"
'
"
'
"
3
3
2
2
1
1
Геометрик ўхшаш тизимларда физик катталиклар майдонлари ўхшаш бўлиши мумкин 
бўлиб, фақат масштаблари фарқ қилиши мумкин, агарда бу тизимлардаги ўхшаш 
нуқталарда физик катталиклар қийматлари пропорционал бўлса. Масалан, ҳароратга 
қўллаган ҳолда ѐзиш мумкин: 
const
C
t
t
t
t
t
t
t





...
'
"
'
"
'
"
3
3
2
2
1
1
Солиштирилаѐтган тизимларда 
белгиланган нуқталардаги бир 
жинсли физик катталиклар 
пропорционаллик коэффициентлари 

Download 136,34 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish