Ясси сиртларда иссиқлик ўтказувчанлик
Сирт (тўсиқ)нинг чап томонидаги муҳит t
1
ҳароратга эга , ўнг томонидаги
муҳит t
2
ҳароратга эга бўлиб,ички (чап) девор иссиқроқ, ташқи девор
совуқроқ ,яъни t
1
> t
2
. Демак, иссиқлик оқими q чапдан ўнгга йўналган. Бу
жараѐн учун Фурье қонуни қуйидагича бўлади:
,
2
1
д
д
д
t
t
F
Q
F
– девор (сирт) юзаси, м
2
;
τ - иссиқлик ўтиш вақти, cек.;
δ- девор қалинлиги, м.
Солиштирма иссиқлик оқими:
2
1
д
д
д
t
t
F
Q
q
Вт/м
2
К
бу ердаги
δ/λ
нисбат – ясси сиртли деворнинг
термик қаршилиги
дейилади
Кўп қатламли ясси деворлардан
иссиқликнинг ўтиши
1
2
3
1
2
3
t
x
0
1
c
t
2
c
t
q
'
t
"
t
17
3
3
2
2
1
1
4
1
д
д
t
t
q
n
i
i
i
дn
д
t
t
q
1
1
1
Цилиндрик шаклдаги деворлардан
иссиқликнинг ўтиши.
t
r
0
Const
1
r
2
r
r
1
c
t
2
c
t
q
dr
18
1
2
2
1
2
d
d
n
t
t
Q
д
д
1
2
2
1
2
1
d
d
n
t
t
Q
q
д
д
e
Учинчи турдаги чегаравий шартларда иссиқлик
ўтказувчанлик. Иссиқлик изоляцияси
Амалиѐтда бир ҳаракатланувчи муҳитдан (суюқликлар ѐки
газлар) бошқасига ажратиб турувчи девор орқали иссиқлик
узатилиш жараѐнлари кенг қўлланилади.
Иссиқлик ташиш
учун ишлатиладиган ҳаракатланувчи муҳит
иссиқлик
ташувчи,
ажратиб турувчи девор орқали икки иссиқлик
ташувчи орасидаги иссиқлик алмашинишига
иссиқлик
узатиш
дейилади.
Мисол сифатида чорвачилик ѐки паррандачилик
бинолари ички ҳавоси таркибидаги ортиқча иссиқликнинг
ўраб турувчи деворлар орқали ташқи ҳавога узатилишини;
хона иситиш асбобидаги иссиқ сувдан хона ҳавосига
иссиқлик узатилишини; буғ қозони қиздириш қувурларидан
оқаѐтган тутундан сувга иссиқлик узатилиши ва бошқа
ҳолларни келтириш мумкин.
Иссиқлик узатилишида иссиқлик кетма-кетликда кўчади,
аввал иссиқроқ иссиқлик ташувчидан деворга конвектив
иссиқлик алмашинуви, кейин девор қалинлиги орқали
иссиқлик ўтказувчанлик йўли билан (бир ѐки кўп қаватли) ва,
охири яна конвектив иссиқлик алмашинуви йўли билан совуқ
девор юзасида совуқроқ иссиқлик ташувчига иссиқлик
кўчади.
19
Стационар тартибда шу иссиқлик оқими девор орқали узатилади, шунинг учун иссиқлик
ўтказувчанлик учун Фурье тенгламасини ѐзиш мумкин:
(8.41)
Деворнинг иккинчи юзасидан ва совуқ иссиқлик ташувчи ажралаѐтган иссиқлик оқими
зичлиги ҳам (8.39) тенглама каби топилади:
(8.42)
Бунда - деворнинг иккинчи юзаси билан совуқ иссиқлик ташувчи орасида иссиқлик
алмашинув коэффициенти.
(8.39),(8.49) ва (8.41) тенгламаларни қуйидагича ѐзамиз:
(8.43)
Тизимнинг ўнг ва чап қисмларини қўшиб, ҳосил бўладиган тенгламани га нисбатан ечиб,
топамиз:
20
Белгилаб оламиз:
(8.45)
ва (8.43) ни қуйидагича ѐзамиз:
(8.46)
ѐки иссиқлик оқими учун
(8.47)
бунда - девор юзаси майдони, м
2
(8.46) тенглама
Do'stlaringiz bilan baham: |