Текисликда аналитик геометрия элементлари



Download 1,51 Mb.
bet3/29
Sana23.02.2022
Hajmi1,51 Mb.
#174158
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   29
Bog'liq
Matematika maruza

Ах + Ву + С = 0 (2)

тенглама тугри чизикнинг умумий тенгламасидир. Хакикатдан хам


А(х - 0) + В(у + С/В) = 0 бу эса (0; — С/В) нуктадан утиб N (A; B) га перпендикуляр булган тугри чизик тенгламасидир.


3. Йуналтирувчи вектор. Тугри чизикнинг каноник тенгламаси

Оху текисликда l тугри чизикни карайлик. Тугри чизикни унда ётувчи ихтиёрий М1(х1, у1) нукта ва унга параллел булган S = mi + nj вектор вектор тулик аниклайди. S векторни l тугри чизикни йуналтирувчи ввектори деб аталади.


Айтайлик М(х, у) нукта l тугри чизикнинг ихтиёрий нуктаси булсин. У холда М1М l тугри чизикка тегишли булиб, шарт буйича у S векторга параллел булади. Векторларнинг паралеллик шартига асосан:

х-х1 у-у1


----- = ----- (3)
m n

(3) тугри чизикнинг каноник тенгламаси деб аталади.


Агар тугри чизик Оу укка параллел булса, у холда унинг тенгламаси:

х-х1 у-у1


----- = ----- (3’)
о n

агар Ох укка параллел булса, у холда


х-х1 у-у0


----- = ----- (3”)
m о
булади.
4. Берилган нуктадан утувчи тайин йуналишдаги тугри чизик тенгламаси.
Тугри чизик тенгламалар туплами.

у

0




х


м


l




Оху текисликда l тугри чизик берилган булсин. l ох ук билан М нуктада кесишсин. l тугри чизик билан ох ук орасидаги бурчакни  билан белгилайлик.
Агар,  = 0 булса, у холда l ох ук билан устма-уст тушади. Ох ва оу укига параллел булган l тугри чизикни карайлик. l тугри чизикда ётувчи ихтиёрий М1 (х1, х2) нуктани оламиз. Тугри йуналтирувчи вектор сифатида бирлик вектор S0 = cosi + cosj ни олайлик.
cos = cos(900 — ) = sin  S0 = cosi + sinj
д
y l  S0


0 x
емак, m = cos; n = sin

у холда
х - х1 у - у1


------ = ------ (4)
cos sin

у номаълумга нисбатан ечамиз:


у - у1 = tg (х - х1)


tg = k; у - у1 = k (х - х1) (5) берилган нуктадан утувчи берилган йуналишдаги тугри чизик тенгламасидир.


Агар тугри чизик Оу укига параллел булса, у холда тугри чизик тенгламасини (5) формула шаклида ёзиб булмайди.


х = х1 — (х1; 0) нуктадан утувчи тугри чизик тенгламасидир.


6. Бурчак коэффициентли тугри чизик тенгламаси.

Айтайлик тугри чизик Оу укини В(О; в) нуктада кесиб утиб, Ох уки билан  бурчак хосил килсин


у - в = к ( х - 0)
ёки у = кх + в (6)


7. Икки нуктадан утувчи тугри чизик тенгламаси.

Айтайлик М11; у1) ва М22; у2) текисликда ётувчи ихтиёрий икки нукта булсин булсин. Айтайлик S = М1 М2 вектор йуналтирувчи вектор булсин, у холда тугри чизикнинг тенгламаси куйидагича булади:


х - х1 у - у1


------- = ------- (7)
х2 - х1 у2 - у1
(7) — икки нуктадан утувчи тугри чизикнинг тенгламасидир.


8. Икки тугри чизик орасидаги бурчак.

Айтайлик, l1 ва l2 тугри чизиклар М нуктасида кесишсин. Тугри чизиклар куйидаги тенглама билан берилган булсин.


l1; у = к1 х + в; l2; у = к2 х + в2
Тугри чизиклар орасидаги бурчак
 = 2 - 1
tg2 - tg1
tg = tg (2 - 1) = -------------
1 + tg1 tg2

tg1 = k1 ; tg2 = k2; деб олсак, у холда


k2 - k1


tg = ---------- (8)
1 + k1k2

(8) — икки тугри чизик орасидаги бурчакни топиш формуласидир.


Тугри чизикларнинг параллеллик шарти:


k1 = k2


Перпендикулярлик шарти: k1 k2 = -1 ёки k1 = 1/k2 ёки k2 = - 1/k1;


!Ax0 + By0 +C!
d = -------------------- (9)
A2 + B2
(9) — М (х0; у0) нуктадан Ах + Ву + С = 0 тугри чизиккача булган масофани хисоблаш формуласидир.

Download 1,51 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   29




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish