Технологик машина ва жихозлар ” к а ф е драси


Автоматика элементларини математик ифодалаш



Download 0,71 Mb.
bet23/32
Sana25.02.2022
Hajmi0,71 Mb.
#289066
1   ...   19   20   21   22   23   24   25   26   ...   32
Bog'liq
Автоматика ва автоматлаштириш асослари

2.Автоматика элементларини математик ифодалаш.
Автоматика элементлари ва системаларининг статик хамда динамик иш тарзларини тахлил килиш учун купинча элемент ёки системанинг тузилиш схемаси, мантиқий схемалар, график ва жадваллар асосида, математик ифодалар, богланишлар, яъни дифференциал тенгламалар асосида текшириш усулларидан фойдаланилади. Бу усулларнинг хар бири ўзига хос афзаллик ва камчилликларга эга.
Элементларни дифференциал тенгламалар куринишида ифодалаш ўзининг статик ва динамик холатларидан богланишларининг умумийлиги билан бошқа усуллардан фарқланади.
Бу усул автоматик ростлаш (бошқариш) системасини тузишда, тахлил қилиш энг қулай шароитларда ишлаш масалаларини хал қилишда кенг қўлланилади. Математик модель ЭВМ лардан кенг фойдаланишни таъминлайди. Автоматика элементларини математик ифодалаш мавжуд физик қонунларига асосланади.
3.АРС ни математик ифодалаш.
АРСнинг математик ифодаси унинг функционал схемаси ва ундаги хар бир функционал элементнинг математик ифодалар асосида тузилади. Статик АРСни ва унинг элементларини қуйидагича ифодалаймиз.
1) объект суюқлик идиши , бунда; Хч(t) – ёки Н(t) – сув сатхи баландлигининг ўзгариши; Хр(t) – РО тўсигининг сурилиши;
+ - Н
5 Нmax
Нmin ΔН
6 4
2
7 H(t)

сув 1
Хч(t)


Qю Qю Qю (сарф)

29-расм. Статик АРСга мисол: а – тузилиш схемаси; б – статик тавсиф графиклари.




2) ижрочи элемент ИЭ – ричаг тизими: Хр(t)=kИЭΔХ(t),
3) таккослаш элементи: ±ΔХ(t)=Хб - Хч(t), бунда; Хб ёки Нб сув сатхи баландлигининг берилган миқдори,
4) сезгич: Х1ч(t)=kc Хч(t), бунда; Кс =1 деб қабул қилинса, Х1ч(t)= Хч(t) бўлади. Қалқигичнинг суюқликдаги харакати билан боглиқ бўлган инерционлиги хисобга олинмайди.
АРСнинг юқоридаги ижрочи қурилмаси электр юриткич билан алмаштирилса, АРС астатик системага айланади. Шунда ИЭ 1- даражали дифференциал тенглама билан ифодаланади. Бундай астатик системани қуйидаги тенгламалар системаси орқали ифодалаш мумкин: объект тенгламаси , ижрочи элемент тенгламаси: , таққослаш элементи тенгламаси ΔХ(t)=Хб - Хч(t). АРСнинг дифференциал тенгламаси 2-тартибли бўлади: Объект 2- тартибли дифференциал тенглама билан ифодаланса, АРС 3- тартибли тенглама билан ифодаланади. Сезгичнинг инерционлиги хисобга олиниб, уни 1- тартибли тенглама билан ифодаланса, АРСнинг тенгламаси 4- тартибли бўлади.
Хулоса қилиб шуни айтиш мумкинки, АРСни ростлаш жараёни қанча юқори аниқликларда ўтиши талаб қилинса, уни ифодалайдиган дифференциал тенглама хам шунча юқори тартибли бўлади. Бундан ташқари, АРС нинг мураккаблиги хам уни ифодалайдиган дифференциал тенгламани тартибини оширади.



Download 0,71 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   19   20   21   22   23   24   25   26   ...   32




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish