Таянч-ҳаракат тизимининг тузилиши ва аҳамияти Маърузачи: б ф. н., доц. Раҳматуллаев Ёрқин Шокирович


Суякларнинг тузилиши ва вазифалари



Download 3,06 Mb.
bet3/4
Sana03.05.2023
Hajmi3,06 Mb.
#934761
1   2   3   4
Bog'liq
1467979607 62925

Суякларнинг тузилиши ва вазифалари


Суяк тўқимаси остеоцит, остеокласт, остеобласт ҳамда ҳужайралараро модда – оссиомукоидлардан ташкил топган бўлади.
Суякларнинг морфологик бирлигини остеонлар ташкил этади. Улар суяк ичида қон томир ва нерв толалари йўналадиган каналлар атрофида жойлашган суяк тўқималаридан ҳосил бўлади. Остеонлар найсимон узун суякларда суяк бўйи йўналишида, ғовак суякларда юқоридан пастга, тик ва ясси суякларда эса унинг юзасига нисбатан параллел ҳолда жойлашади.

Суякнинг ташқи томонида зич, қаттиқ модда ва ичида эса ғовак модда бўлади. Зич модда суякларнинг мустаҳкамлигини таъминлайди. Ғовак қисмида эса қизил ва сариқ илик мавжуд бўлади. Қизил илик қон ҳосил бўлишида иштирок этади. Сариқ илик эса ёғ ҳужайраларидан ҳосил бўлади.

Суякнинг ташқи томонида зич, қаттиқ модда ва ичида эса ғовак модда бўлади. Зич модда суякларнинг мустаҳкамлигини таъминлайди. Ғовак қисмида эса қизил ва сариқ илик мавжуд бўлади. Қизил илик қон ҳосил бўлишида иштирок этади. Сариқ илик эса ёғ ҳужайраларидан ҳосил бўлади.

Суякнинг ташқи юзаси суяк усти пардаси билан қопланган бўлади. У моддалар алмашинуви ҳамда нерв ўтказувчанлигини таъминлашда хизмат қилади. Шу билан бирга у ҳимоя вазифасини ҳам бажаради, баъзан ёпиқ синишларда суякларнинг бутунлигини сақлаб туришда алоҳида ўрин эгаллайди.

Скелет суяклари танада қуйидаги вазифаларни бажаради:

Скелет суяклари танада қуйидаги вазифаларни бажаради:

1. Таянч (гавда ва мускул таянчи);

2. Ҳаракат (бўғимлар ва бойламчалар иштироки ҳамда мускуллар қисқариши);

3. Ҳимоя (суяклар ҳосил қилган тана бўшлиқларида ички аъзолар жойлашиб, турли таъсирлардан муҳофазаланади);

4. Биологик (суяк таркибидаги моддалар ва уларнинг аҳамияти);

5. Қоннинг шаклли элементларини ҳосил қилади.

Суякларнинг ўсиши ва ривожланиши

Мезодерманинг склеротом қавати сигментларидан умуртқалар тараққий этади. Бошланғич бириктирувчи тўқима тоғайлар билан алмашиниб, суякланиш нуқталари ҳосил бўла бошлайди.


Download 3,06 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish