Конституция Республики Узбекистан. Т: «Узбекистан» 1999г
Бачан Т.И и др: «Хозяйственнўй риск и методў его измерения» М., «Экономика», 1979 г.
Балабанов И.Т. «Риск и менеджмент» М.:«Финансў и статистика», 1996 г.
Загулин М.С. «Основў бизнеса и менеджмента» М. : 2000 г
Мескон М.И и др: «Основў менеджмента» М., «Дело»1997 г
Уткин Э.А. « Менеджмент» М: 2000 г
Попов С.А. Модульная программа для менеджеров: Стратегическое управление. - М.: Инфра-М, 2000
Первозванский А.А., Первозванский Т.Н. «Финансовўй риск: расчет и риск» М., «Инфра-М» 1999 г
Никелес У и др. «Постижение бизнеса» М.:«Довгань»,1996 г
Фомин Г.И «Математический анализ рисков и страховании» М.: 1994 г
11.Хужаев Н., Хамидова С.А., Асадова З. Тадбиркорлик ва таваккалчилик. Т.: 1996
3 Мавзу. Таваккалчиликни молиялаштириш манбалари
Режа:
Молиявий таваккалчилик мезонлари ва турлари.
Молиявий таваккалчилик даражасини пасайтириш усуллари
Таваккалчиликни бошкаришда суғуртанинг ахамияти
Бу маърузани урганиш жараёнида куйидагилар билан танишамиз.
1.Молиявий таваккалчилик турлари ва таркиби, уларни улчаш ва бахолаш.
2.Кичик натижа иштиёкида таваккалчиликка бормасли: таваккалчилик окибатлари хакида уйлаш.
Таваккалчилик даражасини пасайтириш усуллари.
Куйдагилардан иборат.
а) таваккалчилик даражасини улчаш;
б) таваккалчилик даражасини улчаш учун зарур маълумотларни тулик киматини хисоблаш;
Таваккалчилик даражасини пасайтирувчи усулларни узингизга мос келувчисини танлаш имконига эга буласиз.
1.Молиявий таваккалчилик мезонлари ва турлари.
Хар кандай хужалик фаолиятида хамма вакт хужалик операцияларининг у ёки бу хусусияти окибатида пул маблагларини йукотиш хавф хатар мавжуд булади. Ана шу хавф-хатар молиявий таваккалчиликни ташкил этади.
Молиявий таваккалчилик бу тижорат таваккалчилигидир. Таваккалчилик тоза ва спекулятив булиши мумкин. Тоза таваккалчилик-зарар ёки пуллашган натижаларга эришиш имкониятини билдиради. Спекулятив таваккалчилик-хам ижобий, хам салбий натижага эришиш имкониятини ифодалайди.
Молиявий таваккалчилик -демак бу спекулятив таваккалчиликдир. Инвестор венчур молиялаштиришни амалга оширар экан, у олдиндан узи учун икки натижа; фойда ёки зарар куришини билади. Молиявий таваккалчиликнинг хусусияти шундаки; у молиявий кредит ва биржа сохаларида утказилган кандайдир операциялар, кимматли когозлар биржасидаги операциялар натижасида курилиши мумкин булган зарар эхтимолиятидир. Молиявий таваккалчиликка: кредит, фоиз, валюта хамда бой берилган молиявий фойда таваккалчиликлари киради.
Do'stlaringiz bilan baham: |