Таваккалчиликни бошқариш фанидан маърузалар матни



Download 1,2 Mb.
bet7/56
Sana11.06.2022
Hajmi1,2 Mb.
#655286
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   56
Bog'liq
Маъруза матниТАВ БОШ

Бехатар соха


Ана шундай сохаларни белгилаш учун хар кандай тижоратбанкларининг активларига бахо беришни Ўзбекистон Республикаси Марказий Банки томонидан кўйиладиган талаблари асос килиб олинадиган бўлса, у вактда бозор иктисодиёти шароитларида хар кандай фирма фаолиятидаги 5 асосий хавф-хатар сохаларини ажратиш мумкин:


А - хавф-хатарсиз соха
Б – энг кам хавф-хатар сохаси
В – ортикча хавф-хатар сохаси
Г – критик хавф-хатар сохаси
Д – йўл кўйиб бўлмайдиган хавф-хатар сохаси

Хавф-хатарсиз соха – О+Г. Бу соха операцияларини амалга оширишда кандай бўлмасин бирор хилда йўкотиш булмаслиги ва кам деганда хисоб килиб мўлжалланган фойдани олиш кафолатланиши билан таърифланади. нАзарий жихатдан олганда, лойихани бажаришда фирманинг оладиган фойдаси чексиздир.


Хавф-хатар коэффициенти Н1қ0. Бу ерда индекс 1 – 1-соха
Энг кам хавф-хатар сохаси О-А 1<қ О-А
Бу сохада йўкотишининг О-А ораликдаги соф фойда микдорларидан ортмадиган даржада бўлишидан таърифланади. Иккинчи сохадаги хавф-хатар коэффициенти Н2қН0-аl 0-25% атрофида. Бу сохада Ўзбекистоннинг кимматли когозлари муниципиал органларининг кимматли когозлари, иш олиб бориш; хукумат томонидан кафолатланган зарур суддалар олиш, бинолар иншоатлар тузиш юзасидан орланлари томмонидан маблаг билан таъминланадиган ишларни бажаришда катанашиши мумкин ва хоказо. Бу сохада фирманинг кўрадиган даромади шундан иборат бўладики, иш юришмаган холда бу ўз фаолияти натижасида соф фойда ололмай колади. Чунки фойдаги тегишли соликларнинг хаммаси копланади ва чикарилган киимматли когозлар бўийча дивидендлар тўлай олмай колади. Арзимас даражада йўкотишлар бўлиши мумкин, лекин соф фойданин асосий кисми кўлга киритилади.
Ортикча хавф-хавтар сохаси АI – БI <қ 0 – Б
Бу соха йўкотиш хисобдаги фойда микдоридан ортмайдиган даражада бўлиши билан таърифланади. Учинчи сохадаги хавф хатар коэффициенти Н3 - НА1-6125-50% атрофида. Бу сохада фирма ишлаб чикариш фалиятини олиб бориши мумкин. Зур келганда фирманинг кўрадиган зарари шундан иборат бўладики, иш юришмаган холда хам ўз фаолияти натижасида хамм сарф харажатларни коплайди, борди-ю иш юришиб кетадиган бўлса, ўзининг хисобидагидан кўра анча кам фойда олади.

Download 1,2 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   56




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish