Ташкил этиш бош илмий методик маркази тошкент ахборот технологиялари университети ҳузуридаги педагог кадрларни қайта тайёрлаш ва



Download 9,92 Mb.
bet30/110
Sana18.07.2022
Hajmi9,92 Mb.
#819537
1   ...   26   27   28   29   30   31   32   33   ...   110
Bog'liq
b85f31a7390aa1572dcd1bdbf39d6e5d

Дискрецион рухсатларни бошқариш. Мандатга асосланган рухсатларни бошқариш тизими ҳарбий соҳада кенг фойдаланилсада, дискерцион рухсатларни бошқариш тизими ўзининг содда фойдаланилиши билан ажралиб туради. Бунга кўра объект эгаси қайси субъектни нима иш қилишини белгилар беради. Бу усул мандатга асосланган усулга қараганда жуда хавфсизи саналмасада, операцион тизимларда кенг фойдаланилади.
Бунда асосан бошқариш матрицасидан фойдаланилади. 2
3.2-жадвал Рухсатлар матрицаси


File 1

File 2

File 3

Program 1

Ann

Own, read, write

Read, write


Execute

Bob

Read


Read, write


Karl


Read


Execute, read

Ролларга асосланган рухсатларни бошқариш. Бу усулга кўра рухсатлар субъектларнинг ролларига асосланиб берилади. Бу бир кўринишда гуруҳларга ажратишга ўхшаши мумкин аммо ундан фарқли равишда бир фойдаланувчи бир нечта гуруҳларга тегишли бўлиши мумкин. Аммо умумий ҳолда, фойдаланувчи ягона ролга эга бўлади.
Капча. Капча (инглизча: CAPTCHA — Completely Automated Public Turing test to tell Computers and Humans Apart) - компьютер ѐки инсон еканлигини аниқлашнинг очиқ автоматлашган Туринг тести деб аталиб, масофадаги фойдаланувчини инсон ѐки компьютер эканлигини аниқлашда фойдаланилади. Бу термин 2000 йилда пайдо бўлган бўлиб, 2013 йилга келиб кунига ўртача 320 млн. капча киритилган (3.4-расм).3


а) содда капча


б) мураккаб капча

3.4-расм. Капча
Ушбу тизимнинг асосий камчилиги бу ҳар доим ҳам капча ѐрқин ифодаланмайди. Гоҳида уни ҳаттоки инсон ҳам аниқлай олмайди.
III. НАЗАРИЙ МАТЕРИАЛЛАР
3.3. Тармоқлараро экран

Тармоқлараро экран (ТЭ) - брандмауэр ѐки firewall системаси деб хам аталувчи тармоқлараро химоянинг ихтисослаштирилган комплекси. Тармоқлараро экран умумий тармоқни икки ѐки ундан кўп қисмларга ажратиш ва маълумот пакетларини чэгара орқали умумий тармоқнинг бир қисмидан иккинчисига ўтиш шартларини белгиловчи қоидалар тўпламини амалга ошириш имконини беради. Одатда, бу чэгара корхонанинг корпоратив (локал) тармоги ва Internet глобал тармоқ орасида ўтказилади. Тармоқлараро экранлар гарчи корхона локал тармоги уланган корпоратив интратармогидан қилинувчи хужумлардан химоялашда ишлатилишлари мумкин бўлсада, одатда улар корхона ички тармогини Internet глобал тармоқдан суқилиб киришдан химоялайди. Аксарият тижорат ташкилотлари учун тармоқлараро экранларнинг ўрнатилиши ички тармоқ хавфсизлигини таъминлашнинг зарурий шарти хисобланади.1
Рухсат этилмаган тармоқлараро фойдаланишга қарши таъсир кўрсатиш учун тармоқлараро экран ички тармоқ хисобланувчи ташкилотнинг химояланувчи тармоғи ва ташқи ғаним тармоқ орасида жойланиши лозим (3.5-расм). Бунда бу тармоқлар орасидаги барча алоқа фақат тармоқлараро экран орқали амалга оширилиши лозим. Ташкилий нуқтаи назаридан тармоқлараро экран ҳимояланувчи тармоқ таркибига киради.
Ички тармоқнинг кўпгина узелларини бирданига ҳимояловчи тармоқлараро экран қуйидаги иккита вазифани бажариши керак:

  • ташқи (ҳимояланувчи тармоққа нисбатан) фойдаланувчиларнинг корпоратив тармоқнинг ички ресурсларидан фойдаланишини чэгаралаш. Бундай фойдаланувчилар қаторига тармоқлараро экран ҳимояловчи маълумотлар базасининг серверидан фойдаланишга уринувчи шериклар, масофадаги фойдаланувчилар, хакерлар, ҳатто компаниянинг ходимлари киритилиши мумкин;

  • ҳимояланувчи тармоқдан фойдаланувчиларнинг ташқи ресурслардан фойдаланишларини чэгаралаш. Бу масаланинг ечилиши, масалан, сервердан хизмат вазифалари талаб этмайдиган фойдаланишни тартибга солишга имкон беради.


3.5 – расм. Тармоқлараро экранни улаш схемаси
Тармоқлараро экранни классификациялашда стандарт мавжуд эмас. Шунга қарамасдан, уларни OSI моделининг қайси сатҳига ишлашига қараб қуйидаги турларга ажратиш мумкин:1

  • пакет филтерлари – тармоқ сатҳида ишлайди;

  • эксперт пакети филтерлари – транспорт саҳида ишлайди; – илова проксилари – илова сатҳида.


Download 9,92 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   26   27   28   29   30   31   32   33   ...   110




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish