«Тасди=лайман»


Тема 2 : Қаттиқ юзага ёзилган матнлар. Адабиётдаги эпиграфик



Download 176,5 Kb.
Pdf ko'rish
bet2/7
Sana24.02.2022
Hajmi176,5 Kb.
#194994
1   2   3   4   5   6   7
Bog'liq
epigrafika

 
Тема 2 : Қаттиқ юзага ёзилган матнлар. Адабиётдаги эпиграфик 
ёдгорликлар. 
 
Режа. 



1. Ёдгорлик буюмларидаги ѐзув. 
2. Матнлар мазмуни; тарихий ѐки бадиий. 
3. Ер-сув васиқалар ва савдо шартномалари эпиграфик хужжат. 
4. Бадиий адабиѐтдаги меъморий ѐдгорликлар,мозорлар, масжидлар таърифи. 
Ёдгорлик буюмларидаги ѐзувлар ўз тузилишига кўра бўртма, ўйма, 
тикилган ва бўяб ѐзилган бўладилар.Улар буюртмачи талабига кўра 
қимматбаҳо тош, олтин, кумуш, оддий мисдан ясалган узук, билак узук, 
бўйинбоғ,белбоғ, патнис юзасига солинган гуллар билан бирга ѐзилган матнлар 
бўлади. 
Эпиграфик ѐдгорликлар таркибига совға буюмлари, қабристонлардаги 
ѐдгорлик тошлари юзасидаги ѐзувлар ҳам киради. Айиниқса қабртош 
битиклари ичида дахма ва сағана ѐзувлари алоҳида ажралиб туради. Улардаги 
ѐзув-матн бўлиб ѐзилиши билан ажралиб туради. 
Матнлар мазмуни турли-туманлиги билан ўзгалардан ажралиб туради. 
Меъморий ѐдгорликлардаги ѐзувлар тарихийлиги билан машҳур бўлади. 
Адабий-тарихий асарларда эпиграфик матн бадиийлиги билан ажралиб туради 
Улар тош, ѐғоч, мато, сопол, мис, кумуш, олтин буюмлардаги ѐзувлар доимо 
бирор ҳабарни етказиб келади. 
 
Ўрта Осиѐда жуда қадим замонлардан бошлаб ер эгалигида мулк эгаси ва 
чоракор, ерсиз мрдикор тушунчаси кишилар онгида қатиъий ўрнашиб қолган. 
Катта ер эгалари ўз ерларининг чоракор- тўртдан бирига ишлайдиган
меҳнаткашларга ижарага бериганлар. Бу ижарага бериш ѐки уни сотиш 
қозихона ҳузурида бўлиб, махсус ҳужжат- васиқа ѐки савдо ахдномаси билан 
тасдиқланган. Бу хужжатлар бизнинг замонамизда ҳам ўз аҳамиятини 
йўқотгани йўқ. 
Васиқа-бу ерни сотилган ѐки вақтинчалик ижарага 
берилганлиги хусусида ѐзилган хужжатдир. Унда энг 
камида 2 та ѐки 4 та қози муҳри бўлади. 
Савдо аҳдномаси- бу хужжат сотиладиган ерни Шимоли, Жануби, 
Шарқи-Ғарби жуда синчковлик билан таърифланади. Сотувчи
ва олувчи қози олдида шариатга биноан келишиб оладилар.
Бундай аҳдномалар қайта кўрилмайди ва даволар қабул
қилинмайди. Бундай ҳужжатлар адабиѐтдаги эпиграфик ѐдгорлик 
ҳисобланади. 
Бадиий адабиѐтда меъморий ѐдгорликларнинг таърифи-тавсифи берилган 
кичик буклет /китобчалар/ лар ҳам энг қимматли эпиграфик ѐдгорликлардан 
ҳисобланади.Чунки уларда шу меъморий ѐдгорликлардаги барча этиборга 
лойик ѐзувлари, нақшлари ва наққшолик, хаттотлик намуналарини таърифлаб 
берилади. 



Бундай нашрлар Ўзбекистон, Қирғизистон, Тожикистон , Қозоғистон ва 
Туркманистонда мавжуд бўлган меморий ѐдгорликларни атрофига мукаммал 
баѐнномасини бизлар ўқиймиз. 

Download 176,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish