«Тасдиқлайман» “КИ” кафераси мудири проф. Шакаров Б. Ш


Автомобилнинг харакат вақти давомийлиги топиш



Download 0,9 Mb.
bet12/16
Sana18.07.2022
Hajmi0,9 Mb.
#823834
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   16
Bog'liq
Эъзоз курс очикдан

Автомобилнинг харакат вақти давомийлиги топиш.
tд.в = Tгр + Tпар = 60 ( )
бунда, Tгр , Tпар – мос холда автосамасвалнинг юк билан ва юксиз
харакатланиш вақти, мин.
Liгр, Liпар – мос холда бир хил шароитга эга бўлган юкли ва юксиз участкалар узунлиги, км.
Viгр, Viпар – мос холда автосамасвалнинг юк билан ва юксиз
харакатланиши тезлиги, км/соат.
Автосамасвалларнинг юкни ағдариш вақти давомийлиги tр юк кўтара олиши холатига боғлиқ холда аникланади. БелАЗ 549 автосамасвали учун tр= 80сек ёки 1,2 мин деб оламиз.
Маневрлар вақти tм ни 50 сек ёки tм = 0,8 мин деб оламиз.
nта экскаваторнинг самарали ишлашини таъмилаш учун керак бўладиган автосамасвалар сони қуйидаги формула бўйича аниқланади:
Nр.а =
Бунда, Ni = iнчи экскаваторга керак бўладиган автосамасваллар сони.
Қоплама тоғ жинсларини траспорт қилиш бўйича автосамасвалларнинг йиллик иш унумдорлиги қуйидаги формула бўйича аниқланади
Па=
Бунда, Пйруда тоғ жинси бўйича йиллик унумдорлик м3/йил
Nр.а - автосамасваллар сони.














5311600.

Вароқ


















29

Изм

Вароқ

Хужжат

Имзо

Сана

Nр.а =
Tp = tn + tд.в + tр +tм
tр– 1,2 мин
tм – 0,8 мин

tп =nкtц = 4 *35 = 140 cек 140/60 = 2.3 мин.


nк- 4та
35 сек =0,6 мин.
Vа-автосамасвал кузовининг хажми 37.8 м3
kвер-1,1 автосамасвал юкланишининг бал хисобга олувчи
коэффициент.
kн – экскаватор тўлишини хисобга олувчи коэффициент
kн = 1
Tp = tn + tд.в + tр +tм
tр– 2 мин
tм – 0,8 мин
tп =Va*kвер/0,9kHE
Коплама жинс учун ЕКГ 12,5 БЕЛАЗ 75,49
tп =Va*kвер/0,9kHE = 35·1,2/0,9·0.8·12,5=47 мин

L1 L2 L3
I-------------------I------------------I-------------------I


L1L2 L3– харакак давомийлиги,
L1 =1км L2=2,8км L2=1км
v1 =15км/ч v2=30 км/ч v3 =15км/ч
юксиз
v1 =17км/ч v2=35км v3 =17км/ч

tдв= 60*(1/15+2,8/30+1/15)+(1/17+2,8/35+1/17)=25,5 мин


Tp = tn + tд.в + tр +tм=4,7+25,5+1,2+0,8=32.2 мин
Nр =















5311600.

Вароқ


















30

Изм

Вароқ

Хужжат

Имзо

Сана

Руда учун ЕКГ-10 БЕЛАЗ 75,49
tп =Qa*kр/EkH γп.и = 80*1,2/10*0.8*2.6=4,6 мин

L1 L2
I--------------I------------I


L1L2 – участки пути с одинаковым условиями движения, км
L1 =15км L2=2 км
v1 =35км/ч v2=17 км
юксиз
v1 =22км/ч v2=40 км
tдв= 60·(15/15+2/30)+(2/35+1,5/17)=18,6 мин
Tp = tn + tд.в +tр +tм=4,6+1,2+0,8=25.2 мин
Nр =
















5311600.

Вароқ


















31

Изм

Вароқ

Хужжат

Имзо

Сана



































































































































5311600.

Вароқ


















34

Изм

Вароқ

Хужжат

Имзо

Сана

Отвал ҳосил қилиш ишларини параметрларини ҳисоблаш.

Фойдали казилма конларини очик усулда қазиб олиш маълум бир хажмдаги копловчи тоғ жинсларини казиш ва ташишнинг заруриятийлиги билан богликдир.Ташиладиган копловчи тоғ жинслари шу максад учун махсус тайёрланган майдонларга жойлаштирилади.Копловчи тоғ жинсларини жойлаштириш натижасида хосил булган уюм – отвал дейилади. Ишлаб чикариш жараёнида тоғ жинсларини отвалларга жойлаштириш – отвал хосил килиш (отвалообразование) дейилади.Агар отвал олдин қазиб утилган карьер майдонида жойлашган булса, ички отвал (внутренный отвал), карьер чегарасидан ташкарида жойлашган булса, ташки отвал (внешний отвал) дейилади. Бизлар отвал хосил қилишда автомобил транспортидан фойдаланамиз. Отвал ҳосил қилишимиз учун булдозер ва Экскаватор ЭКГ-15 дан фойдаланамиз.


Отвал учун керакли бўлган майдони аниқлаш формуласи қуйидагича: м2
So=VBkp.o./(Hoko)
бунда VB – отвалда жойлашган буш тоғ жинсининг хажми, , Ho-агдарма баланлиги, ko- ишлатилаётган агдарманинг майдонини коэффициенти. (бита уступ учун ko=0,8÷0,9, иккити уступ учун ko=0,6÷0,7) kp.o=1,1÷1,2-отвалдаги колган майдаланган тоғ жинслари коэффициенти
Тукиш фронтининг узунлиги
Lф.р.=Nаlп
Пк.ч.- карьер очишнинг бир соатлик иш унумдорлиги, kнер – 1,25÷1,5 – карьер ишларига тугри тенг келмайдиган коэффициент,
Va – амтомобилтранспорти бир рейсдаги очиш хажми,
бунда lп=18÷20-автомобилтранспорт жойлашган йулак кенлиги, Nа бир вактда юкни бўшатадиган автомобилтранспорт сони
Nа=Nч*tp.м./60
Nч – бир соат ичида отвалда юкни бўшатадиган автомобилтранспорт сони, tp.м.- 1.5÷2 – юклаш давомийлиги.
Nчк.ч. kнер / Va
Отвал фронтининг узунлиги
Lр.о.= 3Lф.р
Булдозернинг ишчи парки
Nб.р.= Vб / Пб
бунда Vб – бир сменада булдозер ишининг хажми, Пб – бир сменада булдозернинг иш унумдорлиги.
Vб= Пк.чTcм kз
kз =0,5÷0,7 – коэффициент заваленности отвалной породой.
Булдозернинг инвертар паркини аниклаш формуласи куйидагича:
Nб.р.= Nб.р. kи.п.
бунда kи.п.=1,3÷1,4 – булдозернинг инвертар пакининг коэффициенти
















5311600.

Вароқ


















35

Изм

Вароқ

Хужжат

Имзо

Сана

Юқоридаги формулар асосида берилганларни ишлаймиз
1. So =152105718·1.3 / (35·0.64)=8827564м2
2. Пк.ч.=16,4*106/350/24=1952 м2
3. Nг= 1952*1,3/35= 73 та
4. Na=73*1,6/60=2 смена
5. Vб=1952*8*0,95=8589 м3
6. Nб.р.=8589/1500=6 та
7. бул дет-250
8. Lф.р.=2·20=40 м
9. Lр.о.= 3·63=120 м
Ағдарма ҳосил қилиш ишларини параметрларини ҳисоблаш.
Ағдарма ҳосил қилишда темир йўл транспорти думкар 2ВС-105 дан фойдаланамиз. Экскаватор эса ЭКГ-8И дан.
Ағдарма йўлининг ҳаракатланиш қадамини аниқлаш.
Ao=(Rч+Rр)kп
Иккита қайта тахланган йўлнинг орасидаги берк ағдарманинг қабул қилиш қобиляти қуйдагича
Vo.т=hoAoLo/kp.o
Иккита тахланган йўл орасидаги берк ағдармадаги иш давомийлиги
tp.т=Vo.т/Vc
Бунда Vc -берк отвалнинг кунлик қабул қилиш хусусияти,м3
Vc=ncnвqгр1/
Бунда nвqгр1/ локомотив состсавида ташиладиган қоплама тоғ жинсининг ҳажми nc -1 кунда ортилиши мумкин бўлган локомотив составининг сони
nc=kи.р.Тс/(to+tp)
kи.р.=0.85÷ 0.95, to -ағдармадаги локомотив составининг алмашиш вақт давомийлиги
to=(2Lo/vл )+τ
tp -локомотив составининг тўкиш давомийлиги
tp=nвtв
Бунда nв -локомотив составидаги думкарлар сони, tв -думкарнинг тўкиш вақт давомийлиги
Nт.р=Vв.с/Vc
Ишдаги берк ағдарма сонини аниқлаш формуласи қуйдагича
Бунда Vв.с -кунлик ағдармага келадиган қоплама тоғ жинсининг ҳажми
Захирани ҳисобга олган ҳолда берк ағдарманинг сони
Nт.о=Nт.р(1+tп.т/tр.т)
Бунда tп.т -берк ағдармадаги қайта тахланадиган йўл давомийлиги
Юқоридаги келтирилганлар асосида ағдарма ҳосил қилиш параметрларини аниқлаймиз.2ВС-105

  1. Ao=(18,2+16,3)0,85=29,3 м

  2. Vo.т=31,2*29,3*1500/1,2=1142700 м3

  3. tp.т=1142700/4184=273

  4. Vc=8*11*104.6*1/2.2=4184

  5. nc=0.9*22/(0.3+2.3)=8

  6. to=2*1.4/12+0.1=0.3 cоат

  7. tp=11*0,20=2,3

  8. Nт.р=14652/4184=3

  9. Nт.о=3(1+10/273)=3

  10. VБС=4000000/273=14652

















5311600.

Вароқ


















36

Изм

Вароқ

Хужжат

Имзо

Сана


Download 0,9 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   16




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish