Тақризчилар: доцентлар Н


- боб. ШАРҚ УЙҒОНИШ ДАВРИ ВА УНДА ТАЪЛИМ-



Download 1,92 Mb.
Pdf ko'rish
bet41/206
Sana25.02.2022
Hajmi1,92 Mb.
#308729
1   ...   37   38   39   40   41   42   43   44   ...   206
Bog'liq
pedagogika nazariyasi va tarixi

11-
боб. ШАРҚ УЙҒОНИШ ДАВРИ ВА УНДА ТАЪЛИМ-
ТАРБИЯ МАСАЛАЛАРИ 
 
I. 
Шарқ уйғониш даври ва ижтимоий-сиёсий ўзгаришлар 
Араб халифалигида юз берган ижтимоий-сиёсий ўзгаришлар, 
ягона ислом динининг таркиб топиши маданий, маънавий ҳаётга 
ҳам таъсир этди. Унда катта кўтаринкилик руҳини пайдо қилди. Бу 
кўтаринкилик бутун Араб халифалигини, Яқин ва Ўрта Шарқни 
қамраб олганлиги учун «Шарқ уйғониш даври» деб аталади. Бу 
жараён IX асрдан бошланиб XV-XVI асргача давом этди. 
Халифа Хорун Ар-Рашид (786-833 й.) ва унинг ўғли Маъмун 
даврида Бағдодда «Байтул ҳикма» («Донишмандлик уйи», ҳозирги 


49 
академия маъносида) ташкил этилади. Ушбу академия илм 
соҳиблари тўпланган марказга айланди. Бу илм маскани 
Мовароуннаҳр ва Хуросондаги олимларнинг ижодига ҳам катта 
таъсир ўтказди. Халифа ўша даврдаги ал-Хоразмий, ал-Хутталий, 
ал-Жавҳарий, ал-Фарғоний, ал-Марвадий каби олимларимизни 
Бағдодга тўплаб, уларга ҳомийлик қилган. 
Янгича шароит, маданий, маънавий турмушдаги ўзгаришлар 
Шарқ ва Ғарбнинг ҳаётида янги жараёнларнинг ўсишига ўз 
таъсирини кўрсатди. 
X асрдан бошлаб Мовароуннаҳр ва Хуросонда мустақил 
феодал давлатлар - Тохирийлар, Сомонийлар, Қорахонийлар, 
Ғазнавийлар, Салжуқийлар, Хоразмшоҳлар давлатларининг пайдо 
бўлиши ҳам маданий ҳаётнинг янада равнақ топишига олиб келди. 
Бу даврга келиб араб тили илмий ва алоқа тили бўлиб қолди. Ўша 
даврда Бухорода катта китоб бозори бўлган. Бундай жойларда 
илм аҳли учрашиб, илмий баҳс ўтказиб турган. Худди шу бозорда 
Ибн Сино Арастунинг «Метафизика» асарига Фаробий томонидан 
ёзилган шарҳларни сотиб олган. 
Сомонийлар даврига келиб Рудакий, ал-Хоразмий, Фарғоний, 
Фаробий, Беруний, Ибн Синолар яшаб ижод этганлар. 

асрнинг 2-ярмида қорахонийлар давлатининг таркиб 
топиши, туркий адабий тилнинг юзага келиши Юсуф Хос Ҳожиб, 
Маҳмуд Қошғарий каби мутафаккирларнинг машҳур асарларида 
ўз ифодасини топган. 

Download 1,92 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   37   38   39   40   41   42   43   44   ...   206




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish