Тақризчилар: доцентлар Н


IV.  Сўфийлик ва унда илгари сурилган ғоялар



Download 1,92 Mb.
Pdf ko'rish
bet39/206
Sana25.02.2022
Hajmi1,92 Mb.
#308729
1   ...   35   36   37   38   39   40   41   42   ...   206
Bog'liq
pedagogika nazariyasi va tarixi

IV. 
Сўфийлик ва унда илгари сурилган ғоялар 
Сўфийлик VIII аср охири ва IX аср бошларида пайдо бўлган. 
Мусулмон мамлакатларида, айниқса, Ўрта Осиёда кенг тарқалган 


46 
оқим ҳисобланади. 
Сўфийлик бутун Шарқ маънавий ҳаётида комил инсон 
ҳақидаги ғояларнинг шаклланишида муҳим рол ўйнади. 
Сўфийлик назариясига кўра дунё - бутун олам, худонинг 
мужассамланиши. 
Худо барча кўринадиган нарсаларда мавжуд, нарсалар эса 
худода мавжуд. Дунё - дунёвий руҳ шаклида бутун оламга 
тарқалган худо сингари ягонадир. Инсон ана шу руҳнинг бир 
қисми, эртами-кечми у билан қўшилади. 
Сўфийликнинг амалий қисми ахлоқий меъёрлар ва ҳулқ-
атвор қоидаларининг муайян тизимидан иборат бўлиб, бу меъёр 
ва қоидалар худбинлик ва шахсий манфаатлардан ўзини тийишни 
талаб этади. 
Сўфийликда уч оқим мавжуд:
Биринчи оқим: Мансур Халлож. Фаридуддин Аттор, 
Жалолиддин Румий. Булар умуминсоний ғояларни илгари 
сурадилар. 
Иккинчи оқим биринчиларнинг ғоясини исломлаштирадилар. 
Булар Имом Ғаззолий (1058-1111 й.), Аҳмад Яссавийлардир 
(1041-1166 
й.). 
Учинчи оқим: Нақшбандия таълимоти. 
Биринчи таълимот
да дунёни ҳиссий англаш устун турса
иккинчи таълимот
да сўфийликнинг асл моҳиятини амалиёт 
орқалигина англаб етиш мумкин, дейилади. 
Учинчи 
таълимотнинг 
асосчиси 
Хожа 
Абдулҳолиқ 
Ғиждувоний Хожагон (кейинчалик Нашқбандия) ҳисобланади 
(1103-1220 
й.). 
Муҳаммад ибн Муҳаммад Фазл Бухорий - Баҳовуддин 
Нақшбанд 1318 йилда Бухорога яқин Қўшки, Ҳиндувон қишлоғида 
туғилди. Баҳовуддин Нақшбанд Нақшбандия тариқатининг 
асосчиси. 
V. Нақшбандийлик таълимоти ва ундаги тарбиявий ғоялар 
Нақшбандия таълимотининг бошқа таълимотлардан фарқи 
нималардан иборат? 
1.
Бу таълимот, асосан, ҳалол меҳнат қилиш орқали кун 
кечиришни тарғиб қилади. Яъни: «Дил ба ёру, даст ба кор» (Дил 
Аллоҳда, қўл ишда). 
2.
Бу ғоя тарафдорлари ичида Жомий ва Алишер Навоий ҳам 


47 
бўлган. Бу ғоя намоёндалари «Зикри алония» (овоз чиқариб зикр 
тушиш)дан, «Зикри хуфия» (Аллоҳни овозсиз юракдан айтиш)ни 
афзал билганлар. 
3.
Нақшбандий 
сулукидаги 
валийлар 
беморлардан 
касалликни тортиб, сўнг бу касалликни ўзларидан чиқариб 
ташлаганлар. 
4.
Нақшбандийлар кароматфурушликка йўл қўймаган, ҳар 
қандай бидъатга қарши турган. Авлиёлар куч-қувватини фақат 
илм-фан ривожига, халқни маънавий-руҳий поклашга, зулм ва 
бидъатлардан 
халос 
бўлишга 
сарфлаганлар. 
Нашқбанд 
авлиёлари бошқалардан ана шу 4 жиҳатдан фарқланади. 
Хулоса қилиб айтганда, Нақшбандия тариқати Ғиждувоний ва 
Яссавий таълимотини бирлаштирди. 
Демак, сўфийлик - бу мурувват, меҳнат, қаноат, диёнатдир. У 
инсон ҳулқидаги барча иллатлар билан курашишни тарғиб қилади. 
Сўфийлар инсон маънавий-руҳий комилликка эришиш
 
учун 
тўрт босқични ўтиши керак, деб ҳисоблайдилар: 

Шариат: диний маросимлар ва шариат 
ақидалари - тақволарини айнан бажариш шариат 
қонунидир. 

Тариқат: нафсни тийиш, хушнудлик - яъни 
фано, 
ўздан 
кечиш, 
кўнгилни 
поклаб, 
руҳни 
нурлантирувчи фаолият. 

Маърифат: 
ҳамма 
нарсанинг, 
бутун 
борлиқнинг асоси худо эканини англаб етиш. Шунда у 
Ориф, яъни билимли, худони танийдиган бўлади. 

Ҳақиқат: бунда сўфий худонинг даргоҳига 
эришади, васлига восил бўлади, у билан бирлашади, шу 
билан инсон фоний, яъни аналҳақ бўла олади. 

Download 1,92 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   35   36   37   38   39   40   41   42   ...   206




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish