Тарихий манбашунослик



Download 387,96 Kb.
bet35/171
Sana15.06.2022
Hajmi387,96 Kb.
#672595
1   ...   31   32   33   34   35   36   37   38   ...   171
Bog'liq
Тарихий манбашунослик

Šуръон ва қуръоншунослик.

£уръон 114 та сурадан иборат б´либ, дастлабки – Сураи фотиµани µисобга олмаганда энг узун суралардан бошланиб, у ё²ига ³ис³ара боради ва кам оят ли суралар билан якунланади. £уръон китоб µолига келгач, у к´плаб к´чирила бошлади. Шу билан бирга хал³ маънавий эµтиёжи билан бо²ли³ б´лган бош³а илмлар юзасидан ёзиладиган китобларга µам й´л очилди. Масжид ва мадрасаларда, саройларда китоб хазиналари юзага келди. Исломгача б´лган давр адабий, тарихий ва илмий манбалари бир сидира к´риб чи³илди ва µ.к.

    1. Ќадис ва муќаддислар

Маълумки, хадислар ислом оламида £уръондан кейин иккинчи му³аддас манба µисобланиб, ижтимоий µаётнинг барча жиµатларига ´з таъсирини к´рсатган. муµаддислик (µадис йи²иш анъаналари), Расулуллоµ µаёт ва³тларидаё³ юзага келган. ¥имом ибн Муннаббихнинг (вфт. 101 µ.) «Саµийфа» асари энг ³адимий µадис µисобланади. У 138 та µадисдан иборат б´лган. Бу асарнинг VI аср µижрийда к´чирилган нусхаси са³ланиб ³олган. Исломшунос олим У.Уватовнинг хабар беришича, китоб шаклида, расмий равишда ёзилган биринчи µадис китоби хижозлик олим Ибн Шиµоб азЗахрий (вфт. 124 µ.) ³аламига мансуб. Бу т´плам халифа Умар к´рсатмаси билан юзага келган. Умуман халифа Умар мадиналикларга хам худи шундай топшири³лар берган. ¥ижрийнинг иккинчи асрида яратилган хадис т´пламлари ичида Молик ибн Анаснинг «Муватта» номли китоби (Уватов, 9-
б.) алоµида ³адрланади. Шуни µам айтиш керакки, бу асрдан к´плаб ну³сонли µадислар улар ³аторида µатто сохта µадислар µам тар³аб кетди.

    1. Тафсир илми.

Ислом дини турли тилларда с´злашувчи хал³лар ´ртасида кенг ёйилган б´лсада, £уръоннинг таржима ³илиш та³и³ланган, фа³ат тафсир ³илиш (айнан изоµлаш) анъанага айланган эди.
Маълумки, бирор матннинг маъносини ечиш, шарµлаш, изоµлаш тафсир дейилади. Диний маънода £уръон оятларини изоµлаш ва шу т´²рисида ёзилган китоб тафсир дейилган. Тафсирда одатда µар бир сура ёки оятнинг ³айси ерда нозил б´лгани, сурада нечта оят борлиги ва нималар хусусида гап кетиши, нозир б´лиш сабаблари батафсил ёритилади. Ислом дини тарида ва ³´лёзма фонларимизда форс, турк, урду ва бош³а тилларда бундай тафсирлар жуда к´п. аммо улардан т´³³изтаси – Тафсири Табарий, Тафсири Саолибий, Тафсири Замахшарий, Тафсири Байзовий, Тафсири Фахриддин Розий, Тафсири Жалолайн (икки Жалол) – суннийликда; Тафсири Табарий, Тафсири ¥иллий, Тафсири ¥усайний – шиалликда тан олинган ва кенг тар³алган. Марказий Осиё минта³асида к´про³ £уръоннинг татар тилида ³илинган тафсирлари тар³алган эди. с´нгги пайтларда ´збек тилида яратилган тафсирлардан соби³ муфтий Муµаммад Соди³нинг «Тафсири µилол» (Т., «Мовароуннаµр», 1991) ини мисол тари³асида келтириш мумкин.

    1. Исломшунослик.

VII асрда пайдо бўлган ислом дини тез орада улкан худудга тарқалди. Араб халифалиги ташкил бўлгач бу давлат таркибига кирувчи мамлакатлар, халқлар тарихи, маданиятига жуда катта таъсир ўтказди. Бизнинг мақсадимиз ислом манбашунослиги асослари Қуръон, Ҳадис ва тавсирлар тарих илми, манбашунослик нуқтаи-назаридан ўрганишдир. Чунки халқимиз ҳаётида ХХ аср бошларигача, хатто бугунги кунда ҳам эътиқод масалалари мусулмончилик қонун қоидалари амал қилиб келмоқда. Бундан ташқари аксарият ёзма манбалар ислом манбашунослиги қонун қоидаларига биноан яратилган. Мана шунинг учун ҳам тарихчи педагоглар исломий манба асарларини яхши билиши ва ўз педагогик фаолиятларида фойдаланиши лозим. Манбашунослик фанида талаба диншунослик фанида олган билимларини янада чуқурлаштириш назарда тутилади.

Download 387,96 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   31   32   33   34   35   36   37   38   ...   171




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish