Тарихий манбашунослик ўқув қўлланма Бакалаврлар учун


Фойдаланилган манба ва адабиётлар рўйхати



Download 1,78 Mb.
Pdf ko'rish
bet37/191
Sana21.02.2022
Hajmi1,78 Mb.
#27947
1   ...   33   34   35   36   37   38   39   40   ...   191
Bog'liq
ТАРИХИЙ МАНБАШУНОСЛИК

5.5. Фойдаланилган манба ва адабиётлар рўйхати: 
1. Б. А. Аҳмедов. Ўзбекистон тарихи манбалари. - Тошкент: “Ўқитувчи”. 
2001. Б. 7-14. 
2. Т. С. Саидқулов. Ўрта Осиё халқлари тарихининг тархнавислигидан 
лавҳалар. - Тошкент: “Ўқитувчи”. 1993. –Б. 3-9. 
3. Рукописная книга в культурах народов Востока. Книга первая.-Москва: 
‘’Наука’’. 1987.-С.5-17. 
4. Ўзбекистон тарихи. Р.Х.Муртазаева тахрири остида.-Т.: 2003.
5. Саъдуллаев А.С. Қадимги Ўзбекистон тарихи манбалардан.-Т.: 1996.
6. Толстов С.П. Қадимги Хорзм маданиятини гуллаб.-Т.: 1964.
7. Беруни. Қадимги халқлардан қолган ёдгорликлар.
8. Ртвеладзе Э.В. Великий шелковый путь.-Т.: 1999.
9. У.Н.Мансуров. Автореферат.


5.6. 
Мавзуни мустаҳкамлаш учун берилган саволлар.
1. Қандай туркий тилдаги битикларни биласиз?
2. Қайси Хитой манбаларда VI-VIII аср Ўзбекистон тарихи ёритилган?
3. Муғ қалъасидан топилган Суғд тилидаги ҳужжатларнинг илмий 
аҳамияти нимада?
4. Суғд тилидаги манбаларни кимлар ўрганган?
5. Туркий тилдаги битикларни кимлар ўрганган?

– мавзу. Ислом манбашунослиги асослари 
Дарс мазмуни: Исломий манбаларнинг юзага келиш тарихи. Тафсир 
илмий манбалари, исломий манбани тарих фанини ўрганишдаги аҳамияти.
Режа: 
6.1. Қуръон ва қуръоншунослик. 
6.2. Ҳадис ва муҳаддислар.
6.3. Тафсир илми.
6.4. Исломшунослик. 
6.5. Фойдаланилган адабиётлар рўйхати. 
6.6. Мавзуни мустаҳкамлаш учун бериладиган саволлар. 
Асосий тушунчалар: Қуръон, сура, оят, ҳадис, тафсир, қисса, ривоят, 
пайғамбар, сахоба, ҳалифа, Ҳалифаи – Рашиддин, Сайяр Шариф, Имом, 
сунний, шия, ҳанафи, мазҳаб, жузъя.
Маълумки, ³адим араб тилидаги ёзма ёдгорликлар Арабистон ва 
Суриянинг жанубидаги ³оятошларга эрамизнинг I асрлари атрофида битилган 
битик тошлардан иборатдир. Жохилия даври V-VII асрлар шеърияти µам 
о²заки тарзда ривожлоана бориб, VIII-X асрларга келибгина хатга 
тушурилди. Ёзма адабиёт арабларда VIII асрдан юзага келди.
6.1. Š

Download 1,78 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   33   34   35   36   37   38   39   40   ...   191




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish