Тарих йўналиши


Хива хонлигида ўзбеклардан кейин энг кўп сонли ахоли кимлар еди?



Download 408 Kb.
bet9/15
Sana21.02.2022
Hajmi408 Kb.
#39489
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   15
Bog'liq
ozbekiston tarixi fanidan test

Хива хонлигида ўзбеклардан кейин энг кўп сонли ахоли кимлар еди?

          1. Қорақалпоқлар.

          2. Қозоқлар.

          3. Туркманлар.

          4. Тожиклар.

  1. ХIХ аср ўрталарида Ўрта Осиё хонликларининг давлат тузими...

            1. Конституцион монархия.

            2. Харбий феодал диктатураси

            3. Чекланган феодал монархия

            4. Чекланмаган феодал монархия

  1. Мухаммад Рахимхон II Феруз қайси йилларда яшаган?

              1. 1846-1910-йиллар

              2. 1836-1886-йиллар

              3. 1844-1910-йиллар

              4. 1827-1897-йиллар

  1. Қозикалон мадрасаси қаерда жойлашган?

                1. Бухорода

                2. Хивада

                3. Самарқандда.

                4. Урганчда.

  1. Ўрта Осиё хонликларининг иқтисодиётига қандай жараён катта зарар келтирарди?

                  1. Тоғ-кон саноатининг ривожланмаганлиги.

                  2. Халқаро муносабатларнинг сустлиги

                  3. Россиянинг харбий тазйиқи.

                  4. Феодал-сиёсий тарқоқлик

  1. Бухоро амирлигида 1920-йилга қадар хукмронлик қилган сулолани аниқланг.

                  1. Минглар.

                  2. Манғитлар.

                  3. Иноқлар.

                  4. Қўнғиротлар

  1. 1839-йилда Хива хонлигига қилган Россия харбий экспедициясига ким бошчилик қилди?

                  1. Бекович-Черкаский

                  2. Кауфман.

                  3. С.Перовский.

                  4. Скобелев.

  1. Ўрта Осиё мадрасаларида хўжалик ишлари билан, яъни вақф даромадлари ва харажатлари билан ким шуғулланган?

                  1. Мухтасиб

                  2. Мутавалли

                  3. Раис.

                  4. Мударрис

  1. Ўрта Осиёда ХIХ аср ўрталарида қандай экин энг кўп экилган?

  1. Полиз екинлари

  2. Пахта.

  3. Сабзавот.

  4. Донли экинлар.

  1. ХIХ аср ўрталарида ўзбек давлатчилиги қандай қилиб халокат ёқасига келиб қолган?

    1. Хонликлар ўртасида ўзаро душманлик муносабатлари туфайли.

    2. Иқтисодий ва сиёсий инқирозларни бошдан кечираётганлиги туфайли.

    3. Ўзбек давлатчилигининг мустахкамлаш имконияти йўқлиги.

    4. А ва Б.

  1. ХIХ асрда қорақалпоқ уруғларини бошқариш кимларнинг қўлида эди?

      1. Бий ва оқсоқолларни

      2. Хива хонлари ва бекларини.

      3. Оталиқларни ва Иноқларни

      4. Оқсоқоллар ва мингбошиларни

  1. Хоким Ойим, Султон Муродбек мадрасалари кимнинг фармони билан қурилган?

        1. Музаффархоннинг

        2. Султон Муродбекнинг

        3. Худоёрхонинг

        4. Мухаммад Рахимхон II нинг

  1. Кандакорлик нима?

          1. Ёғоч хунармандчилигининг бир тури.

          2. Металл (мис) буюмларга) бадиий безак бериш.

          3. Китоб муқовалаш ва сахифаларига бадиий безак бериш.

          4. Амалий санъат тури.

  1. Калтаминор ва Мухаммад Аминхон мадрасаси қаерда жойлашган?

            1. Хива Дишон қалъасида

            2. Ичан қалъасида.

            3. Янги Урганчда.

            4. Гурланда.

  1. Ўтмишда "Шох мойлар" маросими нима билан боғлиқ еди?

              1. Дехқончилик билан.

              2. Чорвачилик билан.

              3. Хосил йиғиш-териш бошланиши билан.

              4. Чорвадорларга бир жойдан иккинчи жойга кўчиш билан

  1. "Қобуснома" асарини дастлаб форсчадан ўзбекчага ким таржима қилган?

                1. Ахмад Дониш.

                2. Комил Хоразмий

                3. Фурқат.

                4. Огахий.

  1. Ўрта Осиё хонликларида давлатга қарашли ерлар қандай номланган?

                  1. Амлок ва Танхо

                  2. Мулки Холис ва мулки подшохий.

                  3. Амлоки Подшохий ва Амлоки султоний.

                  4. Мулки султоний ва суюрғол.

  1. Ўрта Осиёда биринчи рус қишлоғи қачон қаерда ташкил этилди?

                  1. 1875 йил Чимкентда

                  2. 1875 йил Тошкентда

                  3. 1875 йил Авлиёотада

                  4. тўғри жавоб йўқ.

  1. Ёқуббек қўзғолони қаерда ва қачон бўлди?

                  1. 1881 йил Или ўлкасида

                  2. 1892 йил Тошкентда

                  3. 1874 йилда Шарқий Туркистонда

                  4. 1989 й Андижон

  1. Андижон қўзғолонида неча киши иштирок этган?

                  1. 300 киши

                  2. 400 киши

                  3. 1500 киши

                  4. 600 киши.

  1. Қорақалпоқлар нечанчи йилдан ўтроқ турмуш кечира бошлади?

  1. 1870

  2. 1881

  3. 1882

  4. 1884

  1. Қорақалпоқларда сатин нима?

    1. шоли

    2. олача

    3. гилам

    4. бош кийими

  1. Амударё бўлимидаги қорқалпоқлар сони қанча эди?

  1. 25 минг

  2. 70 минг

  3. 60 минг

  4. 80 минг

  1. «Tарих миллатламинг ўтмишини, тараққиётини ҳамда таназзулининг сабабларини ўрганатурғон илмдир» деб айтган аллома ким?

  1. А.Авлоний.

  2. А. Фитрат

  3. Улуғбек

  4. Беҳбудий

  1. Xалгимиз тарихидаги дастлабки демократик ҳукумат номи тўғр кўрсатилган жавобни белгиланг.

  1. «Ёш бухороликлар».

  2. «Ёш хиваликлар».

  3. Tуркистон Мухторияти

  4. Шўрои Исломия».

  1. Истиқлолчилик ҳаракати дастлаб қайси ҳудудда бошланди?

  1. Фарғона.

  2. Бухоро

  3. Xива

  4. Самарқанд.

  1. Қуйидаги шахслардан қайсилари Фарғона водийсидаги истиқлолчилик ҳаракати раҳбарлик қилишган?

    1. Кичик Эргаш, Мадаминбек, Шермуҳаммадбек, Мулла Абдукаххор

    2. ЖунаидхонМадаминбек, Жунаидхон, Анвар Пошшо, Иброҳимбек

    3. Мадаминбек, Кичик ва Катта Эргаш, Шермуҳаммадбек, Ислом

    4. ПаҳлавонИброҳимбек, Анвар Пошшо, Мулла Абдулқаҳҳор

  1. Орол денгизининг қуриши қайси йиллардан бошланган?

      1. 40-йиллардан.

      2. 50- йиллардан

      3. 70-йиллардан

      4. 60-йиллардан

  1. «Бу йиллар тарихи – бу бизнинг тарихимиз, халқ тарихидир. Tарихдан эса вол кечиб бўлмайди» сўзлари кимга тегишли?

        1. И.А.Каримов

        2. А.Фитрат

        3. А.Авлоний

        4. Бобур

  1. Жадидларнинг миллий ғоясидаги асосий мақсадлар қайсилар эди?

          1. Tуркистонда Чор Россиясининг давлатни тан олиш

          2. Шариат қонунларинина устиворлиги учун курашиш

          3. Ҳалқимизни дунёнинг иытисодий бой миллатлари даражасига кутариш

          4. Tуркистонда миллий —демократик давлат қуриш, Ҳалқимизни дунёнинг маърифатли миллатлар даражасига кўтариш

  2. Қабиласининг номини ва етти отасининг отини билмайдиганларни «қул —марқуг»қа ўхшатган аллома ким?

        1. А.Фитрат.

        2. И.Ғаспирали.

        3. М.Беҳбудий

        4. А.Авлоний.

  1. Совет ҳукумати томонидан уюштирилган қатағончиликнинг биринчи кўриниши нечанчи йилларни ўз ичига олади?

          1. 20-йиллар

          2. 20-30 йиллар.

          3. 40-йиллар

          4. 50 йиллар.

  1. 1917 йилда Xива хонлиги маъмурий жиҳатдан нечта бекликка бўлингар эди?

  1. 15 та

  2. 20 та.

  3. 30 та

  4. 21 та.

  1. XX аср бошларида Xива хонлигида ўзбеклар сони туркманлар сонидар неча фоиз кўп бўлган?

    1. 64 %.

    2. 77 %.

    3. 37 %.

    4. 15 %.

  1. 1917 йил атрофларида ўлка деҳқонлари неча тоифага бўлинган эди?

      1. 2 тоифага: йирик хўжалик эгалари ва ўртаҳоллар.

      2. 1 тоифага: фақал камбағаллар-батраклар.

      3. 2 тоифага: камбағал-батраклар ва йирик хўжалик эгалари

      4. 3 тоифага: батраклар, ўрта ҳоллар ва йирик хўжалик эгалари

  1. 1917 йил арафасида ўлкаиниздан четга қандай маҳсулотлар чиқарилар эди?

        1. Пахта толаси, пилла, ёғоч —тахта, ғалла.

        2. Ёғоч—тахта, ғалла, газламалар, тикув машиналари.

        3. Қуритилган мевалар, пахта толаси, пилла, қоракўл тен.

        4. Пилла, қоракўл тери, қуритилган мева, металл


  1. Download 408 Kb.

    Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   15




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish