Тарих факультети Жаҳон тарихи



Download 413,14 Kb.
bet18/85
Sana21.02.2022
Hajmi413,14 Kb.
#78943
1   ...   14   15   16   17   18   19   20   21   ...   85
Bog'liq
osiyo va afrika mamlakatlarining orta asrlar tarixi (2)

Аграр муносабатлар.


Илк ўрта асрларда ер эгалиги 2 шаклда ривожланган.

  1. давлат чек ер системаси.

  2. йирик феодал ватчинаси. (Сѐэн)

702 йилги Япон қонунлари туплами "Тайхорѐ" кодекси бундан далолат беради. Унга биноан барча ер давлатники деб эълон қилинган. Хар бир дехқон хўжалиги оила сонига караб (6 ѐшдан хисоланган) вақтинча фойдаланиш учун хайдаладиган ер олган. Эркак 2 тан (1 тан-0,12га), аѐл 2(3 қисми микдорида ер олган. Хар 6 йилда оила аъзолари сони ўзгаришига караб ер микдори хам ўзгартирган. Уй курилган ер ва бог дехқон мулки хисобланган.
Давлатга дон, хунар махсулотлари, асосан Материал билан солик туланган Баршина 100 ва ундан ортик кун давом этарди. Дехқоннинг чек ердан бош тортиши ѐ ундан кетиб колиши каттик жазоланган.
"Тайхарѐнинг" кодексига биноан биноан зодагонлар ери уларнинг унвони ва мансабига боғлиқ бўлган."Имтиѐзли ерлар" "Давлат олдидаги хизмат учун" чек ер (Тайка тунтаришидаги иштироки учун), император томонидан совга қилинган ерлар...
Инъом қилинган ер умрбодлик. Хизмати учун ер 1,2,3. авлод даври ѐки мангулик (хусусий ерга айланган) Деярли барча ер шакллари формал равишда кандайдир муддатга берилган. Лекин аристократия доими равишда давлат хизматида бўлганлиги сабабли унинг хусусийлаштириш кийин эмасди.
Зодагонлар чек ерларитга дехқон хўжаликлари бириктирилган. Ранг буйича 100 дан 800 гача, мансапб буйича 300 дан 3000 гача дехқон хўжалиги. давлат олдидаги хизмат учун бириктирилган дехқон хўжалиги канчалиги
белгиланмаган. Бириктирилган дехқонлар солигнинг ярмини давлатга ярмини феодаога берганлар. мехнат мажбуриятлари феодалга.
Аввал мансаблар меъросий эди. 645 йилдан сўнг улар император номидан тайинланадаган бўлган, меъросийлик хам маълум манода сақланган.
Феодал вотчинаси (Сѐэн) хам чек ер системаси билан бир даврда шаклланган. Дастлабки сѐэн янги ер очиш ботқоқликларни қуритиш натижасида пайдо бўлган. (аристократия ѐш черков томонидан) 859 йили хужжатларда биринчи марта "Тато" атамаси ишлатилган. (янги ер очиб ўраб олиш) Тато хозирги ѐзувда хам шуни исботлайди.
1-иероглиф - шолипояни. 2-чиси забор изгород.
Кейинрок манбаларда Тато атамаси уралган ерда ишловчи дехқонни англата бошлаган. (Ур.Осиѐ - дехқон - дастлаб бойни англатган. Хозир эса мехнаткашни)
Ўраб олинган ерни ишлашнинг энг тарқалган шакли пудрат эди (одатда бир йилга). "Тато" уни уз хусусий ерига айлантиришга уринарди (кейинги йили шартнома бекор қилиниши мумкин эди). Кейинрок Тато хусусий пудратчига ер унинг шахсий ерига ер эгаси унинг шайсий хужайинига айланган. VIII аср мобайнида чек ер тузулиши заифлашган дехқон табақалашган. (қулок камбагал ўрта хол).
Иш кучи ва қуроли кўп оилалар бойиган. Камбагаллашгани уникида батраклик қилган, ѐки бошқа вилоятга қочиб кетган. Судхурлик кенг тарқалган Вилоят ва уезд бошқармаларида дон фондлари буларди. (давлатга тулангандан кейин колгани). Давлат фонддан дехқонга суда беришга ижозат берган. 30-50% махаллий маъмурлар норасмий равишда суда бериб, фойдани узлаштира бошлаганлар. Улар керак, нокерак дехқонларга ссуда бера бошлаганлар, бунинг устига расмий фоизни оширганлар.
Хонавайрон бўлган дехқонлар ерни ташлаб тог ва урмонларга қочганлар, отрядлар тузганлар. Йилномаларда улар "карокчилар тудаси", денгиздагилар "пиратлар" сифатида тилга олинади. IX асрда йирик қўзғолонлар кутарилган IX аср ўрталарида Кюсю ороли губернатори ўлдирилган, хукумат идоралари таланган.
Давлатга карши курашнинг янги шакли топилган. Дехқонлар мхфий равишда хусусий вотчиналарга қочиб ута бошлаганлар. Феодал уларни химоя килган. Бу нарса дехқонни давлатдан холос килиб Сюж қулига топширган.

Download 413,14 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   14   15   16   17   18   19   20   21   ...   85




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish