Бу сулола Хитойнинг 1368 йилдан то 1644 йилга қадар идора қилди. Унинг пойтахти дастлаб Нанкин шахри эди. Лекин кўп ўтмай пойтахт яна Янцзинь шахрига кўчирилди. У энди Пекин деган янги расмий ном олди. Халқ орасида чиққан янги сулола дастлаб мехнаткашлар манфаатини биринчи ўринга қўйган холда сиѐсат юритилди. М: солиқларни тенгрок таксим қилиш мақсадида, солиқ рўйхатлари қайтадан кўриб чиқилди. Муғул зодагонларининг ерлари хийла кўпайди. Боқимандларни кечиши тўғрисида Чжоу Юань Чжан бир неча марта фармон чиқарди. XIV аср охирлари XV асрнинг биринчи ярмида ирригация соҳасида катта ишлар қилинди. Шахарлардаги хунармандлар тўлайдиган солиқлар ҳам дастлабки пайтларда бир қадар камайтирилди. Лекин шу билан бирга "деҳқонлар императори " бирор бир ижтимоий инқилоб қилишни ўйламасди.
Катта ер эгалари дастлаб сал чеклаб қўйилган бўлсада умуман Сақланиб қолди. Бу холат ўсишда ва мустахкамланишда давом этди. Чжоу Юань Чжангга хокимиятни қўлга олишга ѐрдамлашган лашкарбошилар ва янги сулоланинг фаол тарафдорлари кўпгина ер мулклари олдилар. Сулола удеал ерлар сифатида экинзорлар ва яйлов ерларнинг жуда катта қисмини ўз қўлига киритди. Бу ерлардан олинган даромад император саройи ва шахзодаларнинг харажатини қопларди. Чжоу-Юань-Чжаньнинг 20 дан ортиқ ўғли бўлиб уларнинг ҳаммаси юқори маъмурий лавозимни эгаллар ва айни вақтда йирик ер эгалари эди. Аммо император хонадонига тааллуқли бўлмаган олий маъмурий шахслар ҳам катта ер мулклар эгасига айланган.
Шахарларнинг ривожланиши, илк шахар куртаклари.
14-16 асрларда Хитойда саноат анча тез суратлар билан ривожланди. Шоли ва ипак тайѐрлаш, газламаларга пардоз бериш, қоғозга шиша, чинни тайѐрлаш, турли хилдаги кон саноати тез ривожланди. Пекин, Нанкин ва бошқа шахарларда саройлар, ибодатхоналар, безакли миноралар, кўприклар, арклар, турли калъа иншоотлари қурилди. Минлар даврида ҳам саноат, асосан хунармандчиликдан иборат бўлиб қолди. Бироқ саноатнинг айрим тармоқлари, асосан катта ишлаш саноатида манафактура типдаги йирик устахоналар бор эди. Қуллар ва крепостнойлар мехнатидан фойдаланадиган кўпгина давлат манифактуралари (чинни ишлаб чикариш мавжуд эди). Кон руда қазиб чиқариш саноатида мажбурий мехнат тамомила хукмрон эди. Ўз ички ахволини мустахкамлаб олган сулола янги ерлар босиб олиш ҳамда Хитойнинг ташқи бозорларини кенгшайтириш мақсадида кенг истилочилик юриши уюштирилди. Чжоу-Юань-Чжи замонидаѐқ Корея билан Тибет хитой императори хукмронлиги остида эди. Унинг ворислари Индонезия, Хинду-Хитой, мамлакатга харбий экспидициялар юбордилар. Бу мамлакатлардаги кичикроқ хокимларнинг бир қисми Хитой императорининг олий хокимиятини тан олди. Хитойларликлар Индонезия билан Хинду-Хитойга кўплаб кўчиб бора бошладилар. Мин хукумати Хинду хитой, Инданезия, Хиндистон ва хатто Шарқий Африка қирғоқларига систематик тарзда харбий-денгиз экспедицияларини юбориб турди. Адмирал Чжен Хэ бошчилигида 1403-1433 йиллар мобайнида турли мамлакатларга 7 марта денгиз юришлари уюштирилди. 16 асрда Мин империясига бировларга хужум қилиш эмас, балки бундан кейин ўз мамлакатини чегараларини мудофаа қилишга тўғри келди. /арб томондан унга муғуллар хавф солиб турарди. 1550 йили муғуллар қўшини Пекинга бостириб кириб, унинг чегераларига ўт қўйиб кетди.
Do'stlaringiz bilan baham: |