Таълимотлари ва тилшунос алломалар хакида маълумот берилади


Мустахкамлаш учун саволлар



Download 9,49 Mb.
Pdf ko'rish
bet95/125
Sana22.04.2022
Hajmi9,49 Mb.
#573317
1   ...   91   92   93   94   95   96   97   98   ...   125
Bog'liq
Umumiy tilshunoslik (Ravshanxo\'ja Rasulov)

Мустахкамлаш учун саволлар:
1. Тарихий-киёсий метод кандай метод?
2. Тарихий-киёсий методнинг киёсий-тарихий методдан 
фарки нимада?
3. Тарихий-киёсий методнинг бош максади нима?
Асосий тушунчалар:
1.Тарихий-киёсий метод - бир тилни ёки бир неча 
кариндош тилларни, уларга тегишли бирликларни, вдцисаларни 
тарихийлик принципи асосида киёслайди, улар орасидаги 
тарихий умумийликни, ухшашликни ва фаркларни аниклайди.
2.Тарихийлик - муайян предмет - *одисани муайян тарихий 
шароитдан келиб чиккан холда текшириш принципи.
5. Типологии метод
Типологик метод тур л и кариндош (узаро генетик боглик) ва 
кариндош булмаган (узаро генетик богланмаган) тил оилаларига 
тегишли булган тилларни киёслаш асосида )Фганади. Ушбу 
хусусиятига кура мазкур метод факат бир тил системасига, яъни 
кариндош тиллар оиласига кирувчи тилларни киёсий тадкик 
килувчи, «бах,оловчи» киёсий-тарихий методдан фарк килади.
Типологик метод киёсий-тарихий метод билан хамкорликда 
иш олиб боради, уни тулдиради, чукурлаштиради.
Типологик метод чет тилларни она тилига киёслаб урганиш 
жараёнида ушбу тиллардаги фонетик, лексик-грамматик ва 
услубий (стилистик) хусусиятларини аниклайди ва илмий 
хулосалар чикаради.
Типологик методнинг мохияти шундан иборатки, бунда 
тиллар генетик жихдгдан кайси тил оилаларига мансублигидан 
катъий назар улар уз структураларидаги ухшаш ва фаркли
www.ziyouz.com kutubxonasi


жихатларига кура киёсланади, яъни урганилаётган, киёсга 
олинган тилларнинг структур - курилиш хусусиятлари 
аникланади, муайян хулосалар чикарилади.
«Типологик методнинг пайдо булиш сабаби шундаки, барча 
тиллар ташки жихатдан фаркди булсада, аммо ички тузилишига 
кура ухшашдир, яъни улар тузилиши (струкгураси) асосида 
айнан бир хил принцип ётади»1 .
Тилларни типологик урганиш максадини белгилашда бир 
канча ёндашувлар, карашлар мавжуд. Булар цуйидагилар:
1. Классификацион (таснифий) ёндашув.
2. Характерологик ёндашув.
3. Белгили (признаковый) ёндашув.
4. Ички систем ёндашув.

Download 9,49 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   91   92   93   94   95   96   97   98   ...   125




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish