Таълим вазирлиги



Download 4,13 Mb.
Pdf ko'rish
bet149/193
Sana24.02.2022
Hajmi4,13 Mb.
#195152
1   ...   145   146   147   148   149   150   151   152   ...   193
Bog'liq
Moliyaviy resurslarni (1)

Индекснинг 
номи 
Мамла-
кат 
Ҳисоблаш 
усули 
Компания
лар сони 
Изоҳ 
Саноат бўйича 
Доу Джонс 
АҚШ 
Мутаносиб 
вазнлашти-
рилмаган ўрта 
арифметик
30 
Дунёда машҳур (1884 йилдан 
буён) индекс. Йирик 30 
компания акциялари бўйича 
ҳисоб топилади
Композитли 
«Вэлью Лайн»
АҚШ 
Мутаносиб 
вазнлаштирил-
ган ўрта гео-
метрик
1695 
Ҳисоблашда бир кун олдинги 
кун 
савдоси 
натижалари 
бўйича 
акциялар 
курси 
ишлатилади
S&P-500 
АҚШ 
Мутаносиб 
вазнлаштирил-
ган ўрта ариф-
метик
500 
Ҳисоблашда 
акцияларнинг 
1941-1943 йиллар ҳолатии 
учун базавий баҳоси 10-га 
тенг деб олинган
FT-30
Буюк 
Брита-
ния
Мутаносиб 
вазнлашти-
рилмаган ўрта 
геометрик 
30 
Буюк 
Британиянинг 
энг 
қадимий индекси бўлиб, 1935 
йилдан бошлаб чоп этилади.
FT-100 (FTSE-
100Футси-
100)
Буюк 
Брита-
ния
Мутаносиб 
вазнлаштирил-
ган ўрта ариф-
метик
100 
Ҳисоблашда 
акцияларнинг 
03.01.1984 йил ҳолати учун 
базавий баҳоси 1000-га тенг 
деб олинган
Nikkei 
Япония Мутаносиб 
вазнлашти-
рилмаган ўрта 
арифметик
225 
1950 йилдан буён чоп эти-
лади. Акцилар Токио биржа-
сининг (ТФБ) 1-чи секция-
сида котировкада бўлади
ТФБ (TOPIX) 
Япония Мутаносиб 
вазнлаштирил-
ган ўрта ариф-
метик
1235 
1968 йилдан буён ТФБ 1-чи 
ссекциядаги барча акциялар 
бўйича ҳисобланади
DAX 
Герма-
ния 
Мутаносиб 
вазнлаштирил-
ган ўрта ариф-
метик
30 
Ҳисоблашда 
акцияларнинг 
1987 йил ҳолати учун базавий 
баҳоси 1000-га тенг деб 
олинган
 
 
Вазифа: Жадвалда келтирилган индексларнинг ҳисоблаш 
усулларини келтиринг. 
 
Акционерлик жамияти капитал самарадорлиги қандай аниқланади? 
Акционерлик 
жамияти 
ихтиёридаги 
капиталдан 
нечоғлик 
фойдаланганлигини аниқлаш мақсадида ўуйèдаги кўрсакичлар ҳисоблаб 
топилади. 
1. Кжк = Ф/ЖК х 100


340 
Бу ерда: Кжк - капиталнинг бирлигига тўғри келган фойда;
Ф - оддий акция эгаларига дивиденд тўлашга ҳамда ишлаб 
чиўаришни ривожлантиришга мўлжалланган фойда; 
ЖК - акциядорлик жамияти капиталининг (оддий акцияларнинг) 
ўртача йиллик қиймати. 
Бу кўрсаткич инвестор учун жуда муҳимдир, чунки акциянинг курси 
айнан шу кўрсаткичнинг ўзгаришига боғлиқ бўлади. 
2. Кд = Да/Фа х 100 
Бу ерда: Кд - дивидендларни тўлаш даражаси; 
Да - битта акцияга тўғри келган дивиденд; 
Фа - битта акцияга тўғри келган фойда. 
Бу кўрсаткич жамиятнинг истиўболдаги ривожланишини таъминлашни 
мувофиўлаштириш 
мақсадида 
ҳисобланади. 
Мазкур 
мутаносиблик 
фойданинг қайси бир ўисми ишлаб чиўаришни ривожлантиришга 
(инвестицияга), қайси бир ўисми эса дивиденд тўловларини тўлашга 
сарфланишини белгилаб беради: 
3. Раж = На/Фа х 100 
Бу ерда: Раж - акциядор жамиятининг рейтинги; 
На - оддий акциянинг бозордаги нархи. 
Бу кўрсаткич битта оддий акцияга тўғри келган фойдага бўлган 
нисбатини тавсифлайди. Мазкур кўрсаткич жамият рейтингини аниқлаш 
мақсадида ҳисобланади.
4. Дс = Да/На х 100 ёки Дс = Кд : Раж 
Бу ерда: Дс - дивиденд ставкаси
Бу кўрсаткич дивидендлар тўлаш даражасининг (К) акциядорлик 
жамиятининг рейтингига (Раж) бўлган нисбатини ифодалайди ва мижозга 
неча фоиз миўдорида дивиденд тўлаш лозимлигини кўрсатади.
5. Аққ = На/Кан х 100 
Бу ерда: Аққ – акциянинг ўадрий қиймати 
Анқ - акциянинг жамият қайднома дафтаридаги номинал қиймати 
(нархи). 
Бу кўрсаткич оддий акциянинг бозордаги нархининг жамият ўайднома
дафтарида ўайд ўилинган битта акциянинг нархига бўлган нисбатини 
тавсифлайди. Мазкур кўрсаткич ижобий бўлса, 1 дан катта бўлади. Шунда 
акциядорлик жамиятининг фаолиятини самарали дейиш мумкин..

Download 4,13 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   145   146   147   148   149   150   151   152   ...   193




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish