Таълим вазирлиги тошкент молия институти



Download 2,61 Mb.
Pdf ko'rish
bet48/239
Sana26.02.2022
Hajmi2,61 Mb.
#471661
1   ...   44   45   46   47   48   49   50   51   ...   239
Bog'liq
Солиқларнинг иқтисодий моҳияти ва тамойиллари 2-та вариант

3-масала
Қўшилган қиймат солиғи ва фойда солиқлар тўловчиси 
ҳисобланган ишлаб чиқарувчи корхона 2007 йил ҳисобот даври учун 
қуйидаги кўрсаткичларга эга: 
Ички бозорда маҳсулотни сотишдан тушган тушум – 12800 минг сўм;
Чет эл валютасига сотилган маҳсулот 14 минг АҚШ доллари миқдорида 
(юк ортилган вақтда 1 АҚШ доллари – 1240 сўм); 
Омборхоналарни ижарага беришдан олинган соф даромад – 2700 минг 
сўм; 
Ускуналарни ўз вақтида олиб келиб ўрнатилмагани учун сотувчи 
корхонадан тушган жарима ва шартномада кўрсатилган қўшимча тўлов – 998 
минг сўм; 
Ёрдамчи корхонадан олинган дивидендлар (дивиденддан ундирилган 
солиқ ҳақидаги маълумот мавжуд) – 1339 минг сўм; 
“Ишонч” фирмаси томонидан ходимлар бўлимига тегишли 1751 минг 
сўмлик компьютер дастури яратилган ва текинга ўрнатиб берилган. 
2006 йилда қонунчиликка асосан чегирмага олиб борилган 3010 минг 
сўмлик сотилган маҳсулотнинг пули келиб тушган. 
Сотилган маҳсулотларнинг ишлаб чиқариш таннархи – 11375 минг сўм, 
шу жумладан ишлаб чиқаришда ишлатиладиган асосий воситаларнинг 
эскириши белгиланган меъёрга нисбатан 2 коэффициент қўлланилган бўлиб, 
2100 минг сўмни ташкил этган. 
Ўтган давр учун қуйидаги харажатлар амалга оширилган: 
Меъёр чегарасида ўзининг маҳсулотини реклама қилиш учун – 125 минг 
сўм сарфланган
Бошқарувда ишловчилар учун иш ҳақи бўйича харажат – 4495 минг сўм; 
Хизмат сарфари харажатлари, меъёрдагиси – 392 минг сўм, меъёрдан 
юқори – 85 минг сўм; 
Хизмат автомобили сақлаш учун харажатлар – 145 минг сўм; 
Уяли телефон – 1200 минг сўм; 
Ишлаб чиқаришда қатнашмайдиган асосий воситаларнинг эскириши – 
895 минг сўм; Ҳисобот даврида ҳисобварақлар бўйича олинган қўшилган 
қиймат солиғи – 925 минг сўм. 
Аниқланг: 
1. 
Ҳисобот даврида давлат бюджетига тўланиши лозим бўлган фойда 
солиғи суммасини (солиқ ставкаси 10% - 2007 йил учун). 
2. Давлат бюджетига тўланиши лозим бўлган қўшилган қиймат 
солиғини. 
3. Корхонанинг молиявий натижалари бўйича ҳисоботни тузинг. 
4. Ҳисобот даври учун фойда солиғининг шаклини тўлдиринг. 


80 
Масалани ечиш даврида мол- мулк солиғи, ер солиғи ҳамда бошқа 
солиқлар ва мажбурий тўловларга аҳамият бермасликка рухсат этилади. 
4-масала. 
Қуйидаги маълумотлар асосида фойда солиғини ҳисобланг 
(минг сўм): 
1.
Сотишдан олинган соф тушум – 3192 
- шундан экспорт фаолиятидан – 670 
2.
Солиқ тўлангунга қадар олинган фойда – 508 
3.
Олинган дивидендлар – 75 
4.
Солиқ бўйича имтиёзлар – 100 
Ечилиши: 
1. Республикамиз солиқ қонунчилигига мувофиқ юридик шахсларнинг 
эркин алмаштириладиган валютадаги экспортига имтиёзли ставкалар 
белгиланган. Демак, имтиёзли ставкаларнинг қайси бирини қўллашни 
аниқлаш учун экспорт маҳсулотининг умумий сотиш ҳажмидаги салмоғи 
аниқланади, яъни: 
(670 / 3192) х 100 = 20.9 
Ушбу мисолда экспорт маҳсулотининг умумий сотиш ҳажмидаги 
салмоғи 20.9 фоизни ташкил этади. Бундай ҳолда белгиланган фойда солиғи 
ставкаси 30 фоизга камаяди, яъни: 
12 х 30 / 100 = 3.6 га, демак корхона фойда солиғини 8.4 фоизда (12 – 
3.6) тўлайди. 

Download 2,61 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   44   45   46   47   48   49   50   51   ...   239




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish