Таълим вазирлиги тошкент молия институти



Download 2,61 Mb.
Pdf ko'rish
bet189/239
Sana26.02.2022
Hajmi2,61 Mb.
#471661
1   ...   185   186   187   188   189   190   191   192   ...   239
Bog'liq
Солиқларнинг иқтисодий моҳияти ва тамойиллари 2-та вариант

Регрессив солиқ –
солиққа тортиладиган даромаднинг ошиши билан 
солиқ ставкасининг пасайиши характерлидир. Бундай солиқлар тоифасига, 
хусусан, эгри (билвосита) солиқларни киритиш мумкин. Регрессив 
солиқларнинг юки (оғирлиги) бойларга нисбатан камбағал қатламлар учун 
оғирроқ деб саналади. Масалан, қўшилган қиймат солиғини тўлаш учун 
камбағаллар бойларга нисбатан ўз даромадларининг кўпроқ қисмини 
(ҳиссасини) сарфлайдилар. Пропорционал солиқ ҳам регрессив бўлиши 
мумкин. 
Регрессив солиққа тортиш - 
солиқ асоси (базаси)нинг ўсиб бориши 
Билан солиқ ставкасининг пасайишини тақозо этади. Солиқ ундириш 
оғирлиги даромадга тескари пропорционалдир: даромад қанча кам бўлса, 
солиқ тўловчи учун солиқнинг оғирлиги шунча оғирдир. Ҳозирги пайтда 
қўшилган қиймат солиғининг жорий этилиши билан эгри (билвосита) 
солиқларнинг регрессивлиги кучайиб бормоқда. 
Реал солиқ - 
солиқтўловчининг айрим мулкларини солиққа 
тортадиган тўғри солиқлардан иборатдир. 
Резидентлар – 
календарь йилида мамлакатда 183 кундан кам бўлмаган 
муддатда яшаган, Ўзбекистонда доимий яшаш жойига эга бўлган ва бўлмаган 
солиқ тўловчилар (шу мамлакат ҳудудида ва ундан ташқарида олинганлари 
ҳам) шу мамлакатда солиққа тортилиши шарт. 
Республика бюджети - 
Давлат бюджетининг умумдавлат тусидаги 
тадбирларни молиялаштиришда фойдаланиладиган қисми бўлиб, унда 
адромад манбалари ва улардан тушумлар миқдори, шунингдек, молия йили 
мобайнида аниқ мақсадлар учун ажратиладиган маблағлар сарфи 
йўналишлари ва миқдори назарда тутилади. 
Солиқлар – 
қонунда белигланган тартибдаставка бўйича хўжалик 
бритувчи субъектлардан ва фуқаролар (юридик ва жисоний шахслар)дан 
давлат томонидан давлат ёки маҳаллий бюджетга олинадиган мажбурий 
тўловлар. Солиқ, йиғим, пошлина ва бошқа тўловлар дейилганда қонуний 
актлар асосида белигланган тартибда ва шартларда тўловчилар томонидан 
тегишли даражадаги бюджетларга ёки бюджетдан ташқаридаги фондларга 
мажбурий бадалларнинг тўланиши тушунилади. Белгиланган тартибда 
олинадиган солиқлар, йиғимлар, пошлиналар ва бошқа тўловларнинг 
йиғиндиси солиқ тизимини ташкил этади. 


323 

Download 2,61 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   185   186   187   188   189   190   191   192   ...   239




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish