Таълим вазирлиги тошкент молия институти



Download 1 Mb.
bet41/76
Sana24.02.2022
Hajmi1 Mb.
#253149
1   ...   37   38   39   40   41   42   43   44   ...   76
Bog'liq
Микроиқтисодиётда фанидан ишчи дафтар1 (2)

3-масала

Жадвалда ўзгармас харажатларга кўра, “Б” корхона иш юритишининг бир қисми берилган. Жадвал тўлдирилсин.





П

Қ

ТР

АФC

ФC

АВC

ВC

АТC

ТC

Аπ

π

60

500




12










60










80







15
















15






4-масала

Жадвалда ўзгармас харажатларга “С” корхонада бизнес юритишнинг 3 хил вариантининг бир қисми берилган. Умумий харажатлар бир хил. Жадвал тўлдирилсин.





П

Қ

ТР

АФC

ФC

АВC

ВC

АТC

ТC

Аπ

π

40

2000

8000






















33000

30

2500




8










20










25

5000




























5-масала

Корхонада ойига 1500 дона маҳсулот ишлаб чиқарилади. Маҳсулот бир бирлигининг баҳоси 500 сўм, ишлаб чиқариш харажатлари 350 сўм бўлса, корхонанинг ялпи фойдаси қанча?


___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________


6-масала

Қуйидаги кўринишда харажат функцияси берилган:С(Қ)=80+Қ2


Ўзгармас харажат ФC=80сўм, харажат АС=80/Қ*Қ бўлади.
Талаб функцияси қуйидагича берилган бўлсин. Қ=60-П(Қ) ёки П(Қ) =60-Қ. У ҳолда даромад Р(Қ)÷Р(Қ)=Қ*П(Қ)=60-Қ-Қ2 кўринишида аниқланади. Чунки даромад ТР ҳоcила оламиз.
___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________
7 – масала

Сиз деҳқон бозорида савдо қиласиз, бозорда сиздан бошқа ҳечким «банан» сотмайди. Агар сиз бананга 100 сўм нарх қўйиб бир бирлик маҳсулот, сотамиз. Нархни 10 сўмда арзонлаштириб 2 бирлик маҳсулот сотишингиз мумкин. Агар банан нархини кетма-кет 10 сўмга арзонлаштирсангиз, ҳар бир кенгайишда бир бирлик қўшимча бирлик қўшимча бирлик маҳсулот сотишга еришасиз. Бунинг натижасида ғандай пировард даромад оламиз? Ялпи даромад қандай бўлади? Жадвални (текшириб) тўлдириб даромад графигини чизинг.


___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________


Саволлари
1. Ишлаб чиқариш харажатлари деганда нимани тушунасиз? ___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

2.Умумий харажатга, ўртача умумий харажатга ва чекли харажатга таъриф беринг. Улар орасида қандай боғлиқлик бор? ___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________


3. Ўртача харажатлар қандай аниқланади ва уларнинг қандай турлари мавжуд? ___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________


4. Чекли харажатлар қандай аниқланади ва унинг графиги қандай кўринишга ега? ___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________


5. Чекли харажатнинг ва ўртача умумий харажатнинг егри чизиқларини бирор фирма мисолида чизиб кўрсатинг. ___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________


6. Чекли харажатнинг ва ўртача умумий харажатнинг егри чизиқларнинг кесишган жойлари нима учун кесишганини тушунтиринг. ___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________


7. Қандай қилиб ва нима учун фирманинг ўртача умумий харажатининг егри чизиғи бир-биридан фарқ қилади? ___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________


8. Иқтисодий самара деганда нимани тушунасиз ва унинг қандай турлари мавжуд? ___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________



Download 1 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   37   38   39   40   41   42   43   44   ...   76




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish